Ako svoju sadašnjost i buduću verziju sebe vidite kao dve različite osobe, biće vam teško da se motivišete da napravite promene koje vam mogu pomoći da ostanete zdravi, uštedite novac i pripremite se za odraslo doba. Iako preokupiranost budućim događajima nikako nije dobra, razumno planiranje budućnosti je nešto što može da bude korisno za sve nas.

"Ne idi ljut u krevet." Verovatno ste ovaj savet čuli od bake i deke, roditelja, prijatelja - ili ste ga možda sami naučili kroz iskustvo. U poslednje vreme ovaj savet sve češće izaziva kritike - smatra se previše zahtevnim ili zastarelim. Ali da li je zaista tako loše insistirati na rešavanju sukoba pre spavanja?

Nekada su bile deo svakodnevice, a danas nam deluju kao luksuz. Ono što se nekada podrazumevalo sada izgleda kao uspon uzbrdo po pesku. Jedan od razloga zašto nam ove promene teško padaju jeste to što retko primetimo kada nešto prestane da nam dolazi prirodno. Jednog dana se probudimo i shvatimo da mesecima nismo radili nešto što volimo — ili da se već godinama nismo osetili stabilno.

U današnjem svetu svima nam se čini da živimo brže i da nam vreme leti. Ako smo preopterećeni i imamo mnogo obaveza to može da bude kontraproduktivno, da dovede do potpunog sagorevanja i da utiče na našu organizaciju. Saveti za povećanje produktivnosti doprineće boljoj organizaciji u toku dana, smanjiće stres i definitivno će uticati na rezultate koje postižemo.

Iako je čovečanstvo ostvarilo neverovatne podvige tokom svoje kratke istorije, mnogi ljudi i dalje imaju poteškoća da se zaista osećaju – srećno. Potraga za srećom stara je koliko i civilizacija. Generacije i generacije ljudi promišljale su o tome šta ih čini zadovoljnim, a u savremenom dobu psiholozi pokušavaju da sreću izmere i podstaknu u širokim razmerama, kao deo javnog zdravlja – primer za to je "Izveštaj o svetskoj sreći".

Društvena vrednost pojedinca najčešće se meri uticajem koji ima na druge. Stručnjaci ističu da nije reč o nečemu što je urođeno, već o veštinama koje se razvijaju vremenom. Biti osoba koju drugi cene i vole znači znati kako se povezati s ljudima na pravi način.

Psiholozi već decenijama proučavaju šta čini jednu vezu kvalitetnom i dugotrajnom. Pokazalo se da presudnu ulogu ne igraju ličnosti partnera, već način na koji svaki od njih procenjuje koliko je onaj drugi zadovoljan. Drugim rečima – ono što održava vezu nije ono kakvi su partneri, već kako se međusobno osećaju.

Ove sezone u modi dominiraju jednostavnost, vintage estetika i boho stil, koji se savršeno uklapaju u potrebu za udobnošću i prirodnim izgledom. Naglasak je na nežnim, pastelnim tonovima. Maksi krojevi su posebno aktuelni, dok asimetrija unosi dozu dinamike u celokupan izgled. Ako ste ljubitelj čipke ove sezone takođe nećete pogrešiti... Ukratko, sezona pred nama donosi spoj nostalgije, lakoće i ženstvenosti.

Ovi obrasci ponašanja često se pojavljuju kada osoba zanemaruje svoje unutrašnje potrebe. Preventiva je najbolji lek. Istraživanja pokazuju da je za očuvanje emocionalnog zdravlja ključno da brinemo o sebi: da zadovoljavamo osnovne potrebe, bavimo se aktivnostima koje nas ispunjavaju i praktikujemo svesnost (mindfulness).

„Nemam šta da obučem“ – rečenica koju je gotovo svaka žena izgovorila bar jednom u životu. Da li je to preterivanje ili ne, ostaje otvoreno pitanje, ali činjenica je da odabir garderobe ženama uzima vreme, energiju i strpljenje – i to ne malo. Prema pisanju Daily Mail-a, prosečna žena tokom života potroši oko šest meseci samo odlučujući šta da obuče.

Istraživanja pokazuju da nam je potrebno manje od sekunde nakon upoznavanja neke osobe da odlučimo da li nam se sviđa i privlači li nas. U nekim slučajevima, privlačnost se razvija nakon godina prijateljstva. Iznenada vam vaš kolega ili blizak prijatelj može postati izuzetno privlačan, objašnjava terapeutkinja za odnose Leigh Norén.

Američki psiholog Mark Trawers, u tekstu za CNBC, ukazuje na to da pojedine rečenice koje izgovaramo u afektu mogu imati dugoročne posledice po partnerski odnos. Jedna od njih, kako kaže, „štetnija je nego što mislite“.