Nauka potvrđuje: vizualizacija funkcioniše

Još od šezdesetih godina prošlog veka naučnici proučavaju kako mentalne slike mogu da utiču na ponašanje i rezultate. Jedno istraživanje iz 1997. godine, objavljeno u Journal of Human Movement Studies, pratilo je vešte košarkaše tokom treninga slobodnih bacanja. Svi su imali sličan nivo znanja, iskustva, motivacije i vremena za vežbanje — ali oni koji su koristili vizualizaciju značajno su popravili uspešnost.

Ova tehnika nije korisna samo sportistima. Može pomoći i u emotivnom oporavku, jačanju samopouzdanja ili u pripremi za važne trenutke poput razgovora za posao ili javnog nastupa.

Tako je slavna teniserka Bili Džin King izjavila da joj je vizualizacija davala konkurentsku prednost tokom čitave karijere. Ruski olimpijski tim koristi ovu tehniku još od osamdesetih godina, a danas je ona standardna praksa među olimpijcima. Američki tim je, recimo, na Olimpijadi u Sočiju poveo čak devet sportskih psihologa upravo zbog toga.

Kako to da i vi primenite? Tehinka u tri faze

1. Zamislite i proces i krajnji rezultat

Košarkaši nisu zamišljali samo kako lopta prolazi kroz obruč. U glavi su prolazili ceo pokret – korake, pokret ruke, osećaj lopte. Na isti način, ako želite da jedete zdravije, ne zamišljajte samo tanjir salate. Zamislite i kako ustajete, birate sastojke, osećate ukus i miris hrane, uživate u svakom zalogaju.

Možete vizualizovati kako se pripremate za govor, kako razgovarate s nadređenim o povišici ili kako birate činiju jagoda umesto keksa.

2. Uključite sva čula

Ako želite da jedete više vlakana, zatvorite oči i zamislite teksturu voća, ukus orašastih plodova, miris sveže salate. Osetite zadovoljstvo koje dolazi posle takvog obroka. Zamislite sebe kako sa lakoćom govorite pred kolegama, ili kako postavljate jasne granice u bliskim odnosima i osećate se snažno i ponosno.

3. Vizualizujte iz svoje perspektive – u prvom licu

Najefikasnije je kad sebe zamišljate kao da to već radite, ne kao da gledate film o sebi. Recimo, želite da se osećate zdravije. Umesto samokritike („Izgledam loše, moram da smršam“), probajte s ohrabrenjem: „Spremna sam da biram ono što mi prija i čini me zdravijom.“

Umesto da razmišljate o odricanju, razmišljajte o dodavanju zdravih navika. Na primer: „Dodaću porciju povrća uz svaki obrok.“ Planirajte obroke dan unapred i zamislite kako uživate u njima.

Na kraju, pohvalite sebe. To nije trivijalno — mozak uči kroz ponavljanje i nagradu.