Usamljenost je danas sveprisutna pojava, a jedan od najčešćih saveta za one koji je osećaju glasi: „Izađi među ljude.“ Ali šta ako upravo kontakt s drugima izazove osećaj usamljenosti? Ako ste se ikada vratili kući nakon druženja i osetili tugu ili prazninu, možda ste iskusili tzv. kontrastnu usamljenost. Ovaj fenomen, poznat i kao post-socijalna usamljenost, zapravo nije redak. Razumevanje zašto do nje dolazi i kako se nositi s tim osećajem može vam pomoći da prepoznate koje vrste socijalnih kontakata vam zaista prijaju i time smanjite verovatnoću da se opet tako osećate.

Američki psiholog Mark Trawers, u tekstu za CNBC, ukazuje na to da pojedine rečenice koje izgovaramo u afektu mogu imati dugoročne posledice po partnerski odnos. Jedna od njih, kako kaže, „štetnija je nego što mislite“.

Ovi obrasci ponašanja često se pojavljuju kada osoba zanemaruje svoje unutrašnje potrebe. Preventiva je najbolji lek. Istraživanja pokazuju da je za očuvanje emocionalnog zdravlja ključno da brinemo o sebi: da zadovoljavamo osnovne potrebe, bavimo se aktivnostima koje nas ispunjavaju i praktikujemo svesnost (mindfulness).

Psiholozi već decenijama proučavaju šta čini jednu vezu kvalitetnom i dugotrajnom. Pokazalo se da presudnu ulogu ne igraju ličnosti partnera, već način na koji svaki od njih procenjuje koliko je onaj drugi zadovoljan. Drugim rečima – ono što održava vezu nije ono kakvi su partneri, već kako se međusobno osećaju.

Društvena vrednost pojedinca najčešće se meri uticajem koji ima na druge. Stručnjaci ističu da nije reč o nečemu što je urođeno, već o veštinama koje se razvijaju vremenom. Biti osoba koju drugi cene i vole znači znati kako se povezati s ljudima na pravi način.

Nekada su bile deo svakodnevice, a danas nam deluju kao luksuz. Ono što se nekada podrazumevalo sada izgleda kao uspon uzbrdo po pesku. Jedan od razloga zašto nam ove promene teško padaju jeste to što retko primetimo kada nešto prestane da nam dolazi prirodno. Jednog dana se probudimo i shvatimo da mesecima nismo radili nešto što volimo — ili da se već godinama nismo osetili stabilno.

Kada se sve poklopi, preplavi nas ljubav prema životu. Imamo sve što nam je potrebno. A onda, neizbežno – dolazi oluja. Život se preokrene naglavačke, sve je u haosu, i pokušavamo da sastavimo delove sebe i povratimo onu nekadašnju sreću. Svaki trud deluje kao nova pukotina: novi gubici, novi problemi. Povratak sebi izgleda nemoguće. Krize i stres postaju svakodnevica.

Kako ulazimo u četrdesete, ono što nam je nekada delovalo uzbudljivo ili važno često počinje da gubi na značaju. To ne znači da je život manje zanimljiv – naprotiv, samo se naši prioriteti i pogled na svet s godinama menjaju. U nastavku izdvajamo sedam stvari koje vam u ovoj fazi života verovatno postaju dosadne, iako toga možda niste ni svesni.

Iako ih krase darovitost i samopouzdanje, briljantne osobe neretko se nađu u situacijama koje im izazivaju neprijatnost — čak i onda kada to drugima nije očigledno. Njihov intelekt ide ruku pod ruku s visokom osetljivošću, zbog čega lako mogu da se osete preplavljeno ili neshvaćeno.

Samopomoć i stalni rad na sebi može da promeni život, a nekima čak i da ga spasi. Ipak, često se zanemaruje jedna važna strana te industrije – klizav teren preterivanja i kapitalistička logika koja stoji iza svega. Zato je bitno doći i odgovora psihologa i terapeuta na pitanja: kako da prepoznate da vaš put ličnog razvoja više ne donosi koristi – i šta tada da uradite?

Gaslajting je oblik emocionalne manipulacije koji može ozbiljno narušiti vaš doživljaj stvarnosti. Neke vrste gaslajting ponašanja su posebno podmukle jer često prolaze nezapaženo – a posledice koje ostavljaju mogu biti duboke i dugotrajne.