Kako godine prolaze, menja se i pogled na život. Ono što je nekada delovalo kao veliki problem, danas se čini potpuno nebitnim. Pripadnici generacije „baby boomera“ naučili su iz iskustva da postoje stvari oko kojih zaista ne vredi gubiti ni vreme ni živce. Shvatili su da briga oko sitnica ne donosi ništa dobro.

Hajde da budemo iskreni — milenijalci često trpe kritike. Od toga da ih nazivaju „generacijom sagorevanja“ do stalnog poređenja s mlađom generacijom koja dominira TikTokom, lako je zaboraviti da su usput pokupili i neke korisne trikove.

Društvena izolacija i usamljenost nisu neuobičajene pojave, posebno među starijim generacijama. Mnoge starije osobe se suočavaju s ovim izazovima u nesrazmernim razmerama, ali razlozi zbog kojih ljudi gube interes za razgovor s drugima kako stare nisu uvek povezani samo s njihovim fizičkim stanjem ili okruženjem. Postoji niz mentalnih, emocionalnih i društvenih promena koje takođe doprinose ovom fenomenu, naročito kako se kultura menja i udaljava od vrednosti na kojima su starije generacije ranije gradile osećaj normalnosti i stabilnosti.

Da li ste se ikada zapitali zašto upravo u presudnim trenucima – bilo da je reč o sportskom takmičenju, ključnom poslovnom zadatku ili intervjuu za posao – često doživimo blokadu i ne pokažemo svoje pune potencijale?

Intuiciju nije lako precizno definisati, posebno iz naučne perspektive, ali teško je poreći njeno postojanje. Verovatno smo svi bar jednom doživeli trenutak koji nas je naučio da intuiciju ne treba potcenjivati. Stiv Džobs je jednom rekao da je intuicija „moćnija od intelekta“ – i čini se da su ljudi sa snažno razvijenom intuicijom zaista posebni po određenim osobinama koje ih izdvajaju od drugih.

Svi ljudi imaju potrebu za pouzdanim i stabilnim osobama u svom životu. Kada prolazimo kroz teške periode – raskide, gubitak posla, ili bilo kakve emotivne izazove – oslonac u porodici, partneru ili prijateljima može biti presudan za očuvanje mentalnog zdravlja. Istraživanje iz 2024. godine pokazuje da jaka mreža podrške pozitivno utiče na psihičku stabilnost.

Kako godine prolaze, sve više primećujemo protok vremena. Već u tridesetim počinjemo da obraćamo pažnju na zdravlje, energiju, i kako se nosimo sa svakodnevnim obavezama. A u četrdesetim to postaje još važnije. Ali, stariti ne znači samo brojati godine — postoji razlika između starenja i zdravog starenja.

Čak ni najiskusniji terapeuti ne mogu popraviti neke odnose. Ako ste dovoljno dugo u braku, sukobi su neizbežni. Mnogi bračni parovi potraže stručnu pomoć kako bi pokušali da reše svoje probleme. Ponekad terapija uspe i brak se nastavi. Ponekad ne uspe — i brak se završi.

Ekspert za ponašanje i govor tela, dr Lillian Glass, objašnjava na koje znake treba da obratite pažnju ako sumnjate da vam neko ne govori istinu. Ključ je u izrazu lica, govoru tela i načinu na koji osoba govori.

Naše društvo veliča konstantnu akciju. Ponosno nosimo etiketu "radoholičar" kao orden. Hvalimo se pretrpanim rasporedima, kao da time dokazujemo koliko smo uspešni. Penjemo se uz metaforične karijerne lestvice, guramo kroz besane noći i dane uz pomoć kofeina, sve u ime napretka, ostvarenja ciljeva i dosezanja mesta na kom ćemo konačno biti srećni — mesta na kom ćemo jednog dana moći da uspemo.

Izazovni periodi u životu – bilo da se odnose na zdravlje, finansije, posao, porodične odnose ili ljubav – sastavni su deo ljudskog iskustva. Kao što za kišne dane pripremamo čizme i kišobran, jednako je važno da imamo unutrašnje alate koji nam mogu pomoći da se nosimo sa emotivnim i životnim „olujama“. U nastavku vam donosimo sedam korisnih praksi koje mogu doprineti vašem procesu isceljenja.

Usamljenost je danas sveprisutna pojava, a jedan od najčešćih saveta za one koji je osećaju glasi: „Izađi među ljude.“ Ali šta ako upravo kontakt s drugima izazove osećaj usamljenosti? Ako ste se ikada vratili kući nakon druženja i osetili tugu ili prazninu, možda ste iskusili tzv. kontrastnu usamljenost. Ovaj fenomen, poznat i kao post-socijalna usamljenost, zapravo nije redak. Razumevanje zašto do nje dolazi i kako se nositi s tim osećajem može vam pomoći da prepoznate koje vrste socijalnih kontakata vam zaista prijaju i time smanjite verovatnoću da se opet tako osećate.