Šest veština: Kako roditelji grade pametnu i sigurnu decu

Lise Eliot, profesorka neuronauke na Univerzitetu u Čikagu i autorka knjige Pink Brain, Blue Brain, sprovela je obimno istraživanje naučne literature o ljudskom mozgu od detinjstva do adolescencije. Zaključila je da postoji “iznenađujuće malo dokaza o razlikama među polovima u dečjem mozgu”, ali i da roditelji mogu da urade nekoliko stvari kako bi i dečaci i devojčice izrasli u sposobne i samouverene osobe.

1. Ne pretpostavljajte

Ne polazite od toga da dečacima nedostaju verbalne veštine ili da su devojčice uvek bolje komunikatorke. Često čujemo da su dečaci “predodređeni” za odlučnost, agresiju i neprimereno ponašanje, dok su devojčice “stvorene” za brigu, saradnju i pasivnost. Takvi stereotipi guraju devojčice ka komunikaciji i odnosima, a odvraćaju ih od matematike, nauke i složenih sistema.

Mit je da dečaci imaju urođeno slabije verbalne sposobnosti. Istraživanja pokazuju da su razlike minimalne i bez značaja. Problem je što dečaci često izbegavaju čitanje jer to “nije muški”, pa manje vežbaju i samim tim postižu slabije rezultate. Roditelji to mogu da promene tako što će ih podsticati da čitaju zahtevniju literaturu i očekivati od njih dobre rezultate, što ranije, to bolje.

2. Zaštitite decu od anksioznosti nastavnika
 

Istraživanje učenika prvog i drugog razreda pokazalo je da učiteljice koje nisu sigurne u svoje matematičke sposobnosti mogu nesvesno da prenesu taj strah devojčicama.

Na kraju školske godine, devojčice čije su učiteljice imale visok nivo matematičke anksioznosti imale su slabije rezultate iz matematike i češće verovale u stereotip da su “dečaci dobri u matematici, a devojčice u čitanju”.

Dobra vest je da roditelji mogu da se izbore protiv ovakvih stereotipa. Štetni efekti javljaju se uglavnom kada dete već veruje u predrasudu. Ako devojčica od malih nogu zna da i devojke mogu biti odlične u matematici, šanse za pad samopouzdanja su mnogo manje.

3. Koristite izražajan govor

Verbalne sposobnosti nisu određene polom, ali na njih snažno utiče način na koji roditelji i odrasli razgovaraju s decom.

Jedno istraživanje iz 2006. pokazalo je da majke u igri sa bebama češće razgovaraju i postavljaju pitanja devojčicama, dok dečacima daju kratka uputstva. Takva praksa devojčicama pruža više prilika da čuju i ponove reči, što može dovesti do većeg ranog fonda reči.

Roditelji koji žele da razviju dečakov jezik treba da koriste bogat, emotivan govor i to će pomoći i govoru i kasnijem pisanju i čitanju.

4. Podstičite interesovanja deteta

Poruka “naravno da devojčice mogu biti dobre u nauci i matematici” često stiže prekasno. Istraživanja pokazuju da “stereotipna pretnja” može loše uticati na rezultate, ako im se pre testa kaže da devojke nisu dobre u matematici, postižu lošije rezultate nego kada im se to ne spominje.

Zato je važno da se o matematici, nauci i tehničkim veštinama priča sa devojčicama od najranijeg uzrasta, da im se kupuju slagalice, kocke i konstrukcione igračke, kao i da se ohrabruju da istražuju te oblasti.

5. Ne potcenjujte dete

Suština je da roditelji ne sme da umanji sposobnosti deteta na osnovu predrasuda o polu. Treba im podjednako pružiti izazove i prilike da otkriju šta sve mogu.

6. Razvijajte prirodnu brigu i empatiju
 

Dečaci su prirodno jednako brižni kao i devojčice, samo to često ispoljavaju na drugačiji način. Istraživanja pokazuju da su muške bebe emotivno izražajnije od ženskih, ali društvo ih s vremenom uči da kriju osećanja iza “maske muškosti”.
 

Roditelji tu imaju ključnu ulogu i ako pohvale sina što brine o mlađem bratu ili sestri, veće su šanse da će zadržati tu osobinu. Slična empatija postoji i prema kućnim ljubimcima, bez obzira na pol.