Nova teorija otkriva kako naši moždani talasi rezonuju sa muzikom – i zašto nas ona pokreće.

U Holandiji, mnogi stanovnici gradova pronalaze mir na prilično neobičan način – ne kod psihologa, već zagrljeni s kravama. Ova praksa, poznata kao koeknuffelen (hol. „grljenje krava“), postaje sve popularniji oblik terapije, naročito među onima koji žele da se isključe iz urbanog tempa i pronađu unutrašnji balans.

Već neko vreme, u samom središtu standardnog kosmološkog modela nalazi se zagonetka koja muči naučnike: iako svi podaci potvrđuju model širećeg svemira, postoji nesklad između brzine širenja u ranom i današnjem univerzumu. Taj nesklad poznat je kao Hablova tenzija, a rešenje još uvek nije pronađeno.

Iako je proces domestikacije povećao raznolikost među mačkama i psima, novo istraživanje pokazuje da su te vrste, uprkos evolutivnim razlikama, počele da se fizički sve više približavaju – što ima ozbiljne posledice po njihovo zdravlje i dobrobit.

Slonovi su već dugo poznati kao izuzetno inteligentna bića. Njihove jake porodične veze, upotreba alata i izražena emocionalna svest oduvek su fascinirale ljude. Ipak, uprkos divljenju koje izazivaju, mozgovi ovih veličanstvenih životinja i dalje su relativno malo proučavani.

Iako je čovečanstvo ostvarilo neverovatne podvige tokom svoje kratke istorije, mnogi ljudi i dalje imaju poteškoća da se zaista osećaju – srećno. Potraga za srećom stara je koliko i civilizacija. Generacije i generacije ljudi promišljale su o tome šta ih čini zadovoljnim, a u savremenom dobu psiholozi pokušavaju da sreću izmere i podstaknu u širokim razmerama, kao deo javnog zdravlja – primer za to je "Izveštaj o svetskoj sreći".

Ljudi još uvek nisu završili svoj evolutivni put – naše telo se i dalje prilagođava svetu oko nas, a zapisi tih promena vidljivi su u našoj biologiji.

U poslednjih nekoliko godina, Kirlijanova fotografija izazvala je veliko interesovanje zahvaljujući dramatičnim slikama koje, kako se čini, prikazuju "auru" ljudi i biljaka. Mnogi entuzijasti veruju da ti svetleći obrisi predstavljaju životnu energiju živih bića.

Kao i ljudi, mnoge životinje zavise od društvenih interakcija kako bi opstale i napredovale. Zato je međusobna komunikacija ključna za njihov opstanak.

Znamo da kofein, zahvaljujući svom stimulativnom dejstvu, nije najbolji izbor za piće pred spavanje – barem ne ako želite kvalitetan odmor. Međutim, novo istraživanje donosi još dublji uvid u to kako kofein zapravo utiče na mozak tokom sna.

Način na koji odrasli govore sa bebama – nežno, usporeno i pevušljivo – poznat kao infant-directed speech (IDS), ili govor usmeren ka bebama, već decenijama privlači pažnju istraživača. Ispostavlja se da ovaj poseban stil komunikacije nije samo simpatično brbljanje, već može igrati važnu ulogu u razvoju jezičkih veština kod dece.

Dok većina sisara instinktivno izbegava kiselu hranu, crvendać bez problema pojede bobice koje su toliko kisele da bi većini ljudi naterale suze na oči. Kako ptice uspevaju da podnesu takve količine kiseline?