Posebna pažnja posvećena je fotografijama koje prikazuju svetleće siluete oko organskih objekata. Ove slike pokrenule su rasprave o skrivenim energijama i nevidljivim duhovnim pojavama.

„Ne, Kirlijanove fotografije ne prikazuju dušu organizma“, kaže Kristofer S. Baird, vanredni profesor fizike na Teksaškom univerzitetu A&M. On je tvrdnje o Kirlijanovim aurama ispitao iz ugla nauke.

Kirlijanove aure i elektricitet

Kirlijanova fotografija funkcioniše tako što se objekat izlaže visokonaponskom električnom polju na fotografskom filmu ili ploči. Energizovani vazduh oko objekta počinje da svetli, stvarajući svetleće obrise koje neki nazivaju „aurama“.

Ovaj efekat poznat je kao korona pražnjenje – kada elektrifikovane molekule vazduha emituju svetlost dok dobijaju i gube elektrone. Sličan proces odvija se i kod neonskih reklama i fluorescentnih sijalica.

Naučnici ističu da i živi listovi i metalni predmeti mogu proizvesti slične svetleće efekte, što osporava ideju da je reč o nekoj duhovnoj energiji – jer i običan novčić može zasijati na isti način.

Zašto odsečeni delovi lista ostavljaju trag?

Posebno je zaintrigirao fenomen poznat kao efekat fantomskog lista – kada se deo lista ukloni, ali se i dalje vidi na Kirlijanovoj fotografiji. Ovaj neobičan rezultat zbunjivao je posmatrače još 1970-ih.

„Očigledno je da se radi o stvarnoj pojavi koja zahteva objašnjenje“, napisao je 1976. godine fizičar Vilijam A. Tiler sa Stenforda. Tema je ponovo aktuelizovana 2015, kada je Džon Hubaher istakao mogućnost da bi se tu moglo raditi o nekoj vrsti biološkog polja.

Vlažnost, joni i električni tragovi

Jedno od racionalnih objašnjenja za efekat fantomskog lista jeste prisustvo vlage i jona na staklu, koji ostavljaju trag u obliku prethodnog lista. Drugi uzrok mogu biti promene temperature ili vlažnosti, koje stvaraju nove električne puteve u obliku originalnog lista.

Semjon i Valentina Kirlijan, pioniri ove tehnike, otkrili su da se neelektrične osobine objekata mogu „pretvoriti“ u električne signale pod dejstvom visoke frekvencije. To može objasniti zašto se tragovi vlage pojavljuju kao nejasni obrisi.

Stručnjaci za elektriku objašnjavaju da sitne razlike u provodljivosti mogu uticati na pražnjenje. Ako ivice odsečenog lista zadrže tečnost, te molekule mogu privremeno prenositi električni napon – što stvara privid da je list i dalje celovit.

U potrazi za dokazima

Naučnici potvrđuju da male promene napona, vlažnosti i temperature utiču na oblik i intenzitet svetlećih obrisa. Dakle, fizički uslovi – a ne neka nevidljiva suština – odlučuju o izgledu slike.

Eksperimenti sa neživim predmetima poput eksera ili kovanica, koji takođe daju svetleće obrise, dodatno potkrepljuju tvrdnju da Kirlijanova fotografija ne razlikuje žive od neživih materijala.

Neki istraživači pokušali su da povežu ove obrise sa konceptima kao što je „či“ ili druge energije, ali su testiranja pokazala da efekat nestaje čim se promene uslovi.

Zaključak naučnika: svetleći obrisi nisu povezani sa emocijama ili duhovnim energijama.

I dalje bez konačnih odgovora

Uprkos skeptičnim glasovima, efekat fantomskog lista i dalje budi radoznalost. Neki ga povezuju s pitanjima bliskim iskustvima smrti ili izlasku iz tela.

Godine 1992, Džejms Pejs i Debora Dram pisali su da bi ovaj fenomen mogao pomoći u razumevanju ovakvih iskustava. Ipak, savremena testiranja sugerišu da su fizički faktori i dalje ključni.

A da li ima nečeg više?

Iako neki istraživači razmatraju teorije o morfogenetskim poljima, poput onih koje je predložio Rupert Šeldrejk, te ideje ostaju kontroverzne i bez čvrstih dokaza.

Savremene studije pretežno ukazuju na to da se obrisi javljaju zbog fizičkih pojava – poput sokova koji curi iz lista ili jonizacije vazduha. Eksperimenti pokazuju da i najmanje promene – brzina sečenja lista, način čišćenja stakla – mogu uticati na rezultat.

Jedni dobiju slab obris, drugi ništa – što govori u prilog teoriji da je reč o prolaznom spoju fizičkih uslova, a ne o trajnoj životnoj energiji.

Električna priroda Kirlijanove aure

Kirlijanova fotografija daje upečatljive slike pomoću visokog napona i jonizovanog vazduha. Iako se mnogima čini da prikazuje skrivene energije, dokazi ukazuju na poznate fizičke procese – vlagu, provodljivost i uslove okoline.

Kod slika sečenih listova, deo koji nedostaje ponekad se pojavi zbog ostataka tečnosti ili provodnih mostova, ali to se ne dešava uvek – što potvrđuje nepredvidivost mikrostruja.

 

 

 

Näytä tämä julkaisu Instagramissa

Henkilön earth.com (@earthdotcom) jakama julkaisu

Kritičari naglašavaju da i neživi predmeti stvaraju isti sjaj, što obesmišljava tvrdnju da aura zavisi od vitalne energije živog bića.

Zaključak: nauka, priroda i percepcija

Naučnici iz oblasti fizike, biologije i alternativne medicine i dalje ispituju Kirlijanove fotografije. Većina se usredsređuje na napon, vlagu i gasove kao ključne faktore u nastanku slika – ne na postojanje duše ili duhovnog polja.

Dosadašnji dokazi ukazuju da svetleći obrisi nastaju kao rezultat prirodnih, fizičkih pojava. Iako zapanjujuće, ovi efekti nisu dokaz postojanja duhovne aure.

Kirlijanova fotografija podseća koliko lako čovek može pomešati prirodne pojave sa natprirodnim – i zašto je važno da nauka ostane budna kada se lepota i misterija ukrste.