Deža vi nije slučajnost: Evo šta vaš mozak pokušava da vam kaže

Izraz deža vi potiče iz francuskog jezika i znači „već viđeno“. Uveo ga je francuski filozof i parapsiholog Émile Boirac još 1876. godine kako bi opisao osećaj da je potpuno nova situacija zapravo nešto što smo već ranije iskusili.

Mnogi su ovaj fenomen povezivali sa prošlim životima, sudbinom ili čak „greškom u matriksu“. Međutim, nauka nudi mnogo jednostavnije objašnjenje – i ono je zapravo veoma ohrabrujuće.

Zašto dolazi do ovog fenomena?

Prema savremenim neuropsihološkim istraživanjima, deža vi nastaje kada određeni detalji iz okruženja probude osećaj poznatosti u delu mozga zaduženom za prepoznavanje poznatih obrazaca i iskustava.

Istovremeno, hipokampus – centar za pamćenje – ne uspeva da pronađe konkretno sećanje koje bi objasnilo taj osećaj. Mozak tada registruje nesklad između osećaja poznatosti i činjenice da ne postoji stvarno sećanje povezano sa trenutnom situacijom.

Upravo taj trenutak stvara neobičan utisak da smo nešto već doživeli, iako znamo da to nije moguće.

Dobra vest: deža vi je najčešće znak zdravog mozga

Stručnjaci smatraju da je deža vi, u većini slučajeva, pokazatelj da mozak pravilno funkcioniše.

Psiholozi ovaj proces nazivaju „metakognitivna svest“ – sposobnost mozga da prati i proverava sopstvene procese razmišljanja i pamćenja. Drugim rečima, vaš mozak prepoznaje da postoji „greška“ u osećaju poznatosti i odmah je registruje.

Istraživanja sprovedena uz pomoć snimanja moždane aktivnosti pokazala su da se tokom deža vija pojačano aktiviraju delovi frontalnog režnja odgovorni za proveru i kontrolu informacija koje obrađujemo.

Kada deža vi može biti razlog za zabrinutost?

Iako je kod većine ljudi potpuno bezazlen, postoje retke situacije kada učestali i intenzivni oblici deža vija mogu biti povezani sa određenim neurološkim stanjima.

Na primer, osobe koje imaju epilepsiju temporalnog režnja ponekad doživljavaju snažan osećaj deža vija neposredno pre epileptičnog napada.

Zašto je deža vi češći kod mladih?

Zanimljivo je da se deža vi češće javlja kod mlađih ljudi nego kod starijih. Naučnici smatraju da je razlog tome efikasniji sistem za prepoznavanje i ispravljanje „grešaka“ u radu mozga.

Kako starimo, procesi kontrole i provere informacija postaju nešto sporiji, pa se i osećaj deža vija javlja ređe.

Nema razloga za brigu

Ako vam se povremeno dogodi da pomislite: „Čekajte, zar ovo nisam već doživeo?“, nema potrebe za zabrinutošću. Naprotiv, stručnjaci smatraju da je to najčešće znak da vaš mozak radi upravo ono što treba – proverava, upoređuje i analizira informacije koje prima.

Zato sledeći put kada vas preplavi taj neobičan osećaj poznatosti, možete da se opustite. Nije u pitanju nikakva greška u univerzumu, već fascinantan dokaz koliko je ljudski mozak složen i neverovatan.