Zašto nam je jedna ruka dominantna? Nova studija menja ono što smo mislili

Veći deo života verovatno ste slušali da to ima veze sa načinom na koji je vaš mozak „programiran“ – uostalom, čini se da se sklonost ka korišćenju jedne ruke pojavljuje čak i pre rođenja.

Međutim, nova studija neurologa sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA) i Univerziteta Džons Hopkins sugeriše da dominantnost jedne ruke ima mnogo više veze sa vežbom nego sa nečim što je urođeno i unapred određeno u mozgu.

„Dominantnost ekstremiteta često se smatra dokazom da je dominantna hemisfera mozga prirodno bolja u kontroli pokreta“, navode Ahmet Arac, Nicolas Jeong Lee i John Krakauer u radu objavljenom u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

„Mi smo proverili drugačiju pretpostavku: da dominantnost odražava neravnomernu količinu vežbanja sa alatima i predmetima koji zahtevaju preciznu kontrolu složenih pokreta.“

Pošto većina ljudi tokom celog života gotovo isključivo koristi svoju dominantnu ruku, teško je osmisliti eksperiment kojim bi se ova pretpostavka mogla proveriti.

Ipak, Arac i njegove kolege pronašli su veoma domišljat način da zaobiđu postojeću dominantnost – tražili su od ljudi da pišu laktovima, što većina ljudi verovatno nikada ranije nije pokušala, a kamoli vežbala.

Njihova logika bila je jednostavna: ako u mozgu postoji urođena sklonost ka dominantnosti jedne strane tela, dešnjak bi trebalo da bude mnogo uspešniji u pisanju desnim nego levim laktom.

U istraživanju su učestvovali zdravi dešnjaci. Od njih je zatraženo da osam puta napišu slovo „A“ i broj „8“ dominantnom i nedominantnom rukom.

Zatim su ponovili isti zadatak, ali ovog puta nisu koristili šake. Umesto toga, pisali su laktovima, tako što im je olovka bila pričvršćena za lakat vrhom okrenutim nadole kako bi mogli da ostave trag na papiru.

Iako su svi učesnici bili dešnjaci, pokazalo se da su podjednako loše pisali i desnim i levim laktom. To je utvrđeno uz pomoć neuronske mreže koja je bila obučena da razlikuje dobro i loše napisane oblike.

Čak ni kada je u obzir uzeto vreme potrebno za pisanje svakog znaka, nije pronađena prednost desnog lakta.

„Nije bilo značajnih razlika niti uočljivih trendova između znakova napisanih dominantnim i nedominantnim laktom“, naveli su istraživači.

Drugim rečima – dominantnost je nestala.

Vežba menja sposobnost, bez obzira na stranu tela

Istraživači su zatim želeli da provere da li vežbanje pisanja laktom može da napravi razliku.

Polovina učesnika vežbala je pisanje laktom dominantne ruke, dok je druga polovina trenirala nedominantni lakat.

Svi laktovi su pre početka treninga bili podjednako neuspešni u pravilnom oblikovanju slova i brojeva. Međutim, nakon vežbanja, kvalitet pisanja značajno se poboljšao na obe strane.

Prvo, ovo je pokazalo da problem nije u samim laktovima. Ljudi mogu da nauče da ih koriste za pisanje, a njihova sposobnost se poboljšava sa vežbanjem.

Drugo, rezultati pružaju dodatne dokaze teoriji da sposobnost dominantne ruke da izvodi precizne pokrete potiče iz godina vežbanja, a ne iz neke unapred ugrađene karakteristike mozga koja određuje koja je strana tela bolja za finu motoriku.

Isto se može primetiti i kada koristimo predmete poput teniskog reketa ili olovke, jer oni na neki način postaju produžetak naše ruke.

„Dominantna ruka nije sposobnija zato što je jedna hemisfera mozga jednostavno bolja u kontroli pokreta“, objašnjava Arac.

„Ona je sposobnija zato što smo tokom života vežbali specifične i složene pokrete koje zahtevaju alati i pisanje. Kada tu vežbu uklonimo tako što zadatak prebacimo na deo tela poput lakta, koji nikada ranije nije obavljao tu funkciju, prednost nestaje.“

Šta ovo zapravo znači?

Rezultati studije ne znače da je sve u vezi sa levorukošću ili desnorukošću posledica vežbanja. Oni, međutim, dovode u pitanje jednostavnu ideju da je dominantna ruka samo posledica toga što je jedna strana mozga „programirana“ da bude bolja u kontroli pokreta.

Drugim rečima, možda nismo dobri u onome što radimo dominantnom rukom zato što je ona od početka bila predodređena za to – već zato što smo je koristili, iznova i iznova, godinama.