Zašto neki ljudi prirodno privlače mačke, dok ih drugi uzalud dozivaju?

Postoje ljudi kojima mačke prilaze kao da se poznaju godinama. Dovoljno je da sednu na klupu ili prošetaju ulicom i gotovo je sigurno da će im se neka mačka približiti.

Drugima, međutim, ne pomažu ni dozivanje, ni nuđenje hrane, ni najumiljatiji glas. Mačka će ih pogledati, okrenuti glavu i nastaviti svojim putem.

Zašto se to događa? Da li neke osobe zaista imaju „ono nešto“ zbog čega ih mačke prirodno biraju, ili je sve ipak do samih mačaka?

Ispostavlja se da ljudi nisu jedini faktor.

Mačke ipak vole ljudsko društvo

Uprkos ustaljenom mišljenju da su ove životinje prilično hladne, nezainteresovane i sklone da same biraju kada će nekome ukazati pažnju, mačke zapravo često žele da budu u blizini ljudi.

U jednom istraživanju u kojem je učestvovalo 50 mačaka koje su živele u domovima ili prihvatilištima, većina životinja izabrala je društvo ljudi umesto hrane i igračaka.

To znači da mačkama ljudsko prisustvo može biti veoma privlačno, ali očigledno ne reaguju na sve ljude na isti način.

Mačke mogu da prepoznaju miris svojih ljudi

Jedan od razloga krije se u njihovom izuzetno razvijenom čulu mirisa.

Mačke mogu da razlikuju miris svog vlasnika od mirisa nepoznatih ljudi. Kada su im istraživači ponudili uzorke mirisa uzete od njihovih vlasnika i nepoznatih osoba, mačke su duže njuškale mirise stranaca.

To ukazuje na to da mogu da prepoznaju poznate ljude na osnovu čulnih signala.

Ali njihovo čulo mirisa ne služi samo za prepoznavanje osoba. Mačke izgleda mogu da registruju i mirise povezane sa ljudskim emocijama.

Mačke osećaju kada je čovek uplašen

U drugom istraživanju naučnici su mačkama ponudili uzorke znoja ljudi koji su u različitim situacijama osećali sreću, strah, stres ili neutralne emocije.

Reakcija na miris straha bila je posebno zanimljiva.

Mačke su češće spuštale uši, nervozno pomerale rep, zatezale telo i udaljavale se.

Drugim rečima, izgleda da mačke mogu da prepoznaju određene promene u ljudskom mirisu koje su povezane sa emocionalnim stanjem.

Zato osoba koja se plaši mačke verovatno nema mnogo šanse da joj ona odmah priđe.

Dakle, u čemu je tajna?

Ako mačke mogu da registruju ljudske emocije i razlikuju poznate od nepoznatih mirisa, moguće je da njihov izbor osobe nije baš nasumičan.

Ljudi koji su opušteni, mirni i ne pokušavaju na silu da privuku mačku možda joj jednostavno šalju signale koje ona doživljava kao bezbedne.

A upravo tu se možda krije odgovor na pitanje zašto neke osobe kao da imaju poseban magnet za mačke.

One ih ne privlače nužno nekim „magičnim“ svojstvom. Možda ih mačke jednostavno doživljavaju kao mirne, predvidljive i sigurne.

Zato bi najbolji način da zadobijete poverenje jedne mačke mogao da bude upravo suprotan od onoga što većina ljudi radi: nemojte je juriti, dozivati i pokušavati da je naterate da vam priđe.

Pustite nju da napravi prvi korak.

Jer kada mačka sama izabere da vam priđe, to je verovatno mnogo veći kompliment nego kada je privučete poslasticom.