Zašto čeznemo za morem? Moć mesta koja u nama bude nostalgiju

Istraživanje je vodila dr Elizabeta Militaru, tokom doktorskih studija na Odeljenju za psihologiju Univerziteta u Kembridžu. Lokacije na obali činile su više od 25 odsto nostalgičnih mesta koje su naveli ispitanici u Velikoj Britaniji, dok je u SAD taj procenat iznosio 20. Kada su uključena i jezera i reke, brojke su porasle na 35, odnosno 30 procenata. Nasuprot tome, poljoprivredna područja, šume i planine činile su samo oko 10 odsto odgovora, dok su urbana mesta činila nešto više od 20 procenata u obe zemlje.

Emocionalna geografija

Kako bi rezultati bili vizuelno predstavljeni, istraživači su napravili mape koje prikazuju najčešće pominjana nostalgična mesta. Iako mape nisu statistički reprezentativne, one pružaju upečatljiv uvid u emocionalnu geografiju pojedinih zemalja.

U Velikoj Britaniji najčešće su pominjana mesta u Kornvolu i Devonu, poznata po dramatičnim obalama, kao i Severni Jorkšir, koji nudi retku kombinaciju pogleda na okean i zelene brežuljke Jorkšir Dejlsa. U Sjedinjenim Američkim Državama dominirale su Kalifornija i Florida, poznate po svojim plažama, ali i Njujork, ne samo zbog prirodnih parkova, već i emocionalne privlačnosti gradskih pejzaža.

Privlačnost vode
Istraživači su želeli da bolje razumeju zašto se za neka mesta vezujemo više nego za druga. Ispitanici su zamoljeni da opišu jedno mesto koje u njima budi nostalgiju i objasne zašto.

„Očekivali smo da će ljudi češće biti nostalgični za zelenim pejzažima, s obzirom na to koliko se ističe pozitivan psihološki uticaj prirode. Međutim, iznenadilo nas je to što su plava mesta – ona uz vodu – zapravo najjači okidač nostalgije“, navodi dr Militaru.

Njeni nalazi podržavaju sve veći broj istraživanja koja pokazuju da su plave zone povezane s boljim mentalnim zdravljem i psihološkom dobrobiti.

Ključne osobine nostalgičnih mesta

Reči koje su se najčešće pojavljivale u opisima nostalgičnih lokacija bile su: „lepo“, „estetski“ i „pogledi“. Prethodna istraživanja tima pokazala su da na naše emocije utiču svetlina, zasićenost boja i kontrast – osobine koje su izraženije u mestima pored vode.

Još jedna zanimljiva karakteristika jesu tzv. fraktalne strukture – obrasci koji se ponavljaju u prirodi. Obale, na primer, nude savršen balans vizuelne složenosti.

„Ljudi ne vole haotične pejzaže, kakvi se često sreću duboko u šumama gde nema osećaja otvorenosti. Takođe, ne vole ni previše jednostavne slike, poput urbane panorame bez raznolikosti“, objašnjava dr Militaru. „Čini se da obale, reke i jezera pružaju idealnu vizuelnu složenost – ali je potrebno još istraživanja kako bismo to potvrdili.“

Gradovi i snažne uspomene
Iako su prirodna mesta dominirala, gradovi su i dalje imali snažno emotivno prisustvo u odgovorima ispitanika. „Urbanim mestima češće pripisujemo oznaku 'običnih', a ređe ih smatramo izvorima nostalgije“, kaže dr Militaru. Međutim, njihova prisutnost u sećanjima objašnjava se činjenicom da u gradovima živi najveći broj ljudi – kao i značajem posebnih, jednokratnih iskustava.

„Posebno čeznemo za mestima koja su obeležila jedinstvene trenutke – putovanja, praznike, izlete. I gradovi mogu ostaviti dubok emocionalni trag upravo kroz takva iskustva“, ističe dr Militaru.

Zašto je nostalgija važna?

Nekada smatrana „bolešću duha“, nostalgija je u 17. veku imala negativan prizvuk. Danas se, zahvaljujući nauci, smatra dragocenim psihološkim resursom.

„Nostalgija se često javlja kada se suočimo s emotivnim izazovima – usamljenost, socijalna isključenost, ili osećaj gubitka. Sve češće se istražuje i njena korisnost u radu sa osobama koje žive s demencijom“, dodaje Militaru.

Sećanje na voljena mesta ima potencijal da poveća osećaj povezanosti, samopouzdanje i autentičnost – kao i da ponovo uspostavi vezu između prošlog i sadašnjeg ja.

Nostalgija kao vodič za planiranje prostora

Rezultati ovog istraživanja mogu imati praktičnu primenu. Dr Militaru veruje da razumevanje nostalgičnih veza s mestima može pomoći u urbanističkom planiranju i očuvanju prirodnih ambijenata.

„Naši nalazi ukazuju na to da bi pristup obali, rekama, parkovima i prirodnim pejzažima trebalo da bude prioritet, posebno u gusto naseljenim urbanim sredinama.“

Uključivanje lokalnih zajednica u procese planiranja ključno je za očuvanje mesta koja imaju posebnu vrednost za stanovnike.

„Samo uz dijalog sa zajednicom možemo identifikovati lokalne orijentire koje vredi zaštititi“, zaključuje dr Militaru.

Poruka je jasna: mesta koja nosimo u srcu često podrazumevaju prisustvo vode – i možda nostalgija nije samo emocija, već i mapa ka okruženju u kojem se osećamo najživlje.

Ceo rad objavljen je u časopisu Current Research in Ecological and Social Psychology.