Naučnici sa Univerziteta u Montrealu pokazali su da kofein povećava složenost moždanih signala i približava mozak stanju tzv. kritičnosti – balansa između strukture i fleksibilnosti, za koje se veruje da je optimalno za obradu informacija, učenje i donošenje odluka.

Problem je u tome što ovo stanje, iako korisno dok smo budni, može da ometa dubok i obnavljajući san. Dakle, kofein nas ne drži samo budnima – on menja način na koji mozak funkcioniše dok spavamo. Istraživanje je pokazalo da su mladi ljudi, uzrasta od 20 do 27 godina, još osetljiviji na te promene.

Detaljnija analiza otkriva da kofein utiče na spore moždane talase – delta, theta i alfa – koji su ključni za dubok, restorativan san. Posebno su pogođene faze sna bez brzih pokreta očiju (NREM), koje su presudne za konsolidaciju memorije i mentalno „punjenje baterija“.

„Ove promene ukazuju na to da čak i tokom sna, mozak pod uticajem kofeina ostaje u budnijem i manje obnavljajućem stanju“, objašnjava neuronaučnik Karim Žerbi sa Univerziteta u Montrealu.

„Ovakav poremećaj u ritmičkoj aktivnosti mozga može objasniti zašto kofein umanjuje efikasnost noćne mentalne regeneracije, sa mogućim posledicama po memoriju.“

U studiji je učestvovalo 40 volontera kojima su EEG aparatom merene moždane aktivnosti tokom dve noći – jedne noći su dobili placebo, a druge kapsulu sa 200 mg kofeina (što odgovara jednoj do dve šoljice kafe). Analize su potvrdile da je baš kofein odgovoran za pomeranje mozga ka većoj pobuđenosti.

„Ovakvo stanje može biti korisno tokom dana za koncentraciju, ali noću ometa odmor“, dodaje neuronaučnica Žili Karije. „Mozak se ne može ni opustiti, ni adekvatno regenerisati.“

Kada je reč o različitim reakcijama u zavisnosti od uzrasta, naučnici veruju da se razlog krije u promenama moždanih receptora tokom starenja. Naime, tokom dana u mozgu se nakuplja adenozin – molekul koji izaziva umor i potrebu za snom. Kofein blokira receptore na koje se adenozin vezuje, pružajući osećaj budnosti.

Kod mlađih osoba adenozinskih receptora ima više, što može objasniti njihovu veću osetljivost na kofein – i pozitivnu (energija), i negativnu (poremećaj sna).

„Kofein je psihoaktivni stimulans koji svakodnevno konzumiraju ljudi svih uzrasta putem kafe, čajeva, gaziranih i energetskih pića, čokolade i lekova“, pišu autori studije.

„Zato je od suštinskog značaja razumeti kako kofein utiče na mozak tokom sna i kako se ti efekti menjaju s godinama.“

Istraživanje je objavljeno u časopisu Communications Biology.