Da li alfa mužjaci zaista postoje?

Ova ideja brzo je prešla na druge životinjske vrste i ušla u popularnu kulturu, gde se „alfa mužjak” koristi za opis dominantne, samouverene i često arogantne ličnosti.

Ipak, sam Meč je dvadeset godina kasnije osporio svoje zaključke. Posmatranja su pokazala da su vukovi zapravo porodične grupe, u kojima su alfa mužjak i alfa ženka samo roditelji. „Termin podrazumeva da su se vukovi borili da dođu do vrha hijerarhije, a zapravo se to svodi na to da mužjak i ženka imaju potomstvo koje čini ostatak čopora i tako prirodno postaju vođe”, objasnio je.

Istraživanja su pokazala da se koncept alfa jedinki ne može jednostavno preneti na sve životinje. U mnogim vrstama ženke dominiraju (hijene, orke, merkati), kod primata vođstvo može pripasti i mužjaku i ženki, a lavovi često žive u koalicijama u kojima je moć podeljena.

Iako se socijalne hijerarhije u životinjskom svetu gotovo uvek javljaju, one su daleko raznovrsnije nego što pojam „alfa mužjaka” sugeriše. Kod kokošaka postoji stroga linearna hijerarhija, dok goli krt (naked mole rat) ima jedan reproduktivni par, a ostali članovi kolonije su ravnopravni. Kod primata i drugih složenih društava odnosi su fleksibilniji i često zavise od situacije.

Naučnici naglašavaju da alfa status nije trajna pozicija već privremena uloga, koja može brzo da se promeni. Jedinka može biti alfa u jednom periodu života, a ne u drugom. Čak i kod ljudi, „alfa” ne mora da znači najjačeg ili formalnog lidera, već onoga ko u određenom kontekstu ima prestiž ili uticaj.

Zato mnogi istraživači smatraju da je pojam „alfa mužjaka” previše pojednostavljen i da zanemaruje složenost društvenih struktura. U stvarnosti, moć i vođstvo retko su skoncentrisani u jednoj osobi ili životinji.