Otkad se pojavio ChatGPT pre skoro tri godine, uticaj veštačke inteligencije (AI) na učenje postao je jedna od najvažnijih tema u oblasti obrazovanja. Da li je AI koristan alat za personalizovano učenje – ili prečica do ocene?

Pre nego što svesno donesemo odluku, naš mozak je već u punoj aktivnosti. Počinje da prikuplja informacije, razmatra moguće opcije i polako se priklanja jednom izboru, a da toga nismo ni svesni.

Kada je reč o kreativnosti – naročito tokom osmišljavanja novih i neobičnih načina korišćenja svakodnevnih predmeta – mnogi instinktivno posežu za Google-om. Brzo je, lako i deluje korisno. Ipak, nova studija pokazuje da ova navika može zapravo kočiti kreativnost u grupnom radu.

Neobični snovi i žive noćne more nakon konzumacije sira pred spavanje nisu retkost, ali dosad nije bilo mnogo naučnih dokaza koji bi povezali ovu pojavu sa ishranom.

Gotovo da nema osobe koja nije čula roditelja ili baku kako kaže: „Vreme sve brže prolazi“... Za dete od dvanaest godina, s druge strane, čekanje letnjeg raspusta može delovati beskonačno, a školski dan traje kao zauvek. Ta razlika između dečje beskrajne popodnevske dokolice i odraslog meseca koji proleti u trenu nije samo stvar percepcije - to je posledica načina na koji naš mozak meri vreme.

Nova studija pokazuje da se nostalgija često vezuje za mesta blizu vode. Ispostavilo se da su obale, jezera i reke mnogo češći izvori sećanja i emocionalne povezanosti nego šume, planine ili seoski pejzaži.

Starenje donosi brojne promene koje utiču na sluh i obradu govora, posebno u bučnom okruženju. Međutim, nova istraživanja pokazuju da starije osobe koje su prošle kroz dugogodišnju muzičku obuku bolje obrađuju zvuk i govor od svojih vršnjaka koji nisu muzički obrazovani.

Još 2012. godine, dobitnik Nobelove nagrade Frenk Vilček postavio je pitanje da li simetrija koja raspoređuje atome u običnim kristalima može biti narušena i u vremenu - stvarajući strukturu koja se samostalno ponavlja u beskonačnom ritmu.