Tokom većeg dela naše evolucione istorije, aktivnosti ljudi bile su povezane sa dnevnom svetlošću. Tehnologija nas je oslobodila ovih drevnih ciklusa spavanja i budnosti, ali postoje dokazi da je sunčeva svetlost ostavila i još uvek ostavlja trag na našem biću. Ne samo da smo budni danju, a spavamo noću, već svetlost oblikuje i mnoge druge aspekte naše biologije.

Izbori koje pravimo u vezi sa ishranom i vežbanjem imaju veliki uticaj na telesnu masu, ali geni su ti koji postavljaju osnovu za skladištenje i sagorevanje masnih rezervi.

Nova kamera omogućava ljudima da boje vide onako kako ih vide životinje, otvarajući živopisnu novu perspektivu prirodnog sveta.

Da li se plašite klovnova? Niste jedini. Kulrofobija, ili strah od klovnova, široko je priznati fenomen.

Nova studija ukazuje na uzbudljivu mogućnost: da Uranov mesec Miranda, koji se nalazi u dalekim prostranstvima našeg Sunčevog sistema, može skrivati okean ispod ledene kore, što ga čini potencijalno pogodnim za vanzemaljski život.

Pod okriljem tame, negativne misli lako se provlače kroz um, a dok ležite budni i gledate u plafon, možete početi da žudite za "krivim" zadovoljstvima, poput cigarete ili obroka bogatog ugljenim hidratima. Mnogo dokaza ukazuje na to da ljudski um funkcioniše drugačije kada je budan tokom noći. Posle ponoći, negativne emocije privlače više pažnje od pozitivnih, opasne ideje postaju primamljivije, a inhibicije slabe.

Prema dr Markusu Ploesseru, stručnjaku za integrativnu medicinu u Open Mind Health-u sa fokusom na dugovečnost i spavanje, „kofeinsko dremanje“ traje oko 20 minuta, piše Huffpost. „Ideja je da, kada se probudite, kofein počne da deluje, pojačavajući osvežavajući efekat dremke“, objašnjava Ploesser. „Pristalice tvrde da ova kombinacija može povećati energiju i budnost efikasnije nego samo popodnevna dremka ili kafa.“

Starenje mozga već decenijama izaziva interesovanje naučnika i javnosti. Sada je istraživački program koji je trajao 25 godina pružio ključne uvide o faktorima koji utiču na kognitivne sposobnosti tokom života.

Mnogi od nas veruju da smo gospodari sopstvene sudbine, ali nova istraživanja otkrivaju koliko naše ponašanje zavisi od gena.

Ljubitelji mesa često priznaju da prelazak na biljne alternative nije jednostavan proces. Međutim, zahvaljujući timu inovativnih inženjera sa Univerziteta Stenford, život postaje ukusniji za one koji žele da prigrle održiviju ishranu.

Pre nekoliko decenija, u vodama oko Antarktika, ljudi su zabeležili neobičan zvuk – ponavljajući šum koji je podsećao na patke, ali kao da dolazi od džinovskog morskog čudovišta.

Bol je složena tema jer se često smatra subjektivnom i zavisi od individualnog praga bola. Ipak, dok se o intenzitetu bola kod tetoviranja ili porođaja može diskutovati, postoje određena zdravstvena stanja i bolesti čiji su bolovi neosporno nepodnošljivi.