Otkrivanje vode na mesecu nije lak zadatak. Još je teže kada se taj mesec nalazi stotinama miliona kilometara daleko.

Tom Nordheim, planetarni naučnik iz Laboratorije za primenjenu fiziku Univerziteta Džons Hopkins, bio je taj koji nam je omogućio uvid u ove ledene dubine.

„Pronaći dokaze o okeanu unutar malog tela kao što je Miranda neverovatno je iznenađenje“, rekao je Nordheim, koautor studije.

Rad njegovog tima dovodi u pitanje naše razumevanje Mirande, istovremeno postavljajući nova pitanja o mogućnosti života na drugim nebeskim telima.

Čudnovati pejzaž Mirande

Prisetite se 1986. godine kada je Voyager 2, NASA-in svemirski brod, poslao prve fotografije Mirande iz blizine. Bilo je to pravo otkriće — čudnovati pejzaž koji je izgledao kao da je sastavljen od delova različitih svetova.

Od dubokih jaruga i visokih litica do tajanstvenih trapezoidnih regiona poznatih kao „korone“, Miranda je izgledala kao geološko čudo. Ali šta bi moglo da uzrokuje takav raznovrstan pejzaž?

Uranova specifičnost

Uran je jedna od manje poznatih planeta u našem Sunčevom sistemu. Za razliku od drugih planeta, Uran rotira „na boku“, tako da je njegova osa skoro paralelna sa njegovom orbitom. Ovaj nagib uzrokuje ekstremne sezone — zamislite planetu gde svaki pol dobija 42 godine neprekidne svetlosti, a zatim 42 godine tame.

Naučnici misle da je veliki sudar sa objektom veličine Zemlje možda oborio Uran na stranu rano u njegovoj istoriji.

Još jedna zanimljivost je Uranova atmosfera, bogata vodenim ledom, amonijakom i metanom, što planetu čini prepoznatljivom po plavo-zelenoj boji.

Uran ima i skup slabih prstenova i najmanje 27 meseca, od kojih su mnogi dobili imena po Šekspirovim likovima, poput Mirande i Ariela.

Iako je otkriven još 1781. godine, Uran još uvek krije mnoge tajne, a istraživači su željni da ga dodatno prouče kako bi bolje razumeli ova udaljena, ledena sveta.

Skriveni okean na Mirandi

Kaleb Strom sa Univerziteta Severne Dakote, i Aleks Patof iz Instituta za planetarne nauke u Arizoni, pridružili su se Nordheimu u ovoj fascinantnoj studiji.

Prišli su ovoj misteriji kao detektivi koji istražuju stari slučaj, ponovo pregledajući stare slike Voyagera 2 i koristeći moderne tehnike računarskog modeliranja da rekonstruišu geološku prošlost Mirande.

Kako su Strom i njegov tim mapirali složene površinske karakteristike Mirande i modelovali različite scenarije za njenu unutrašnju strukturu, počela je da se pojavljuje zapanjujuća slika.

Njihovi nalazi sugerišu da je pre oko 100 do 500 miliona godina Miranda verovatno imala okean ispod površine, dubok najmanje 100 kilometara, ispod zaleđene kore debljine do 30 kilometara.

„To otkriće je bilo veliko iznenađenje za tim,“ rekao je Strom. Pomisao da mali mesec kao što je Miranda može sadržati tako veliki okean je nešto što naučnici nisu očekivali.

Sile plime na Mirandi

Još čudnije je što je taj okean mogao biti dovoljno topao da ostane u tečnom stanju, uprkos neverovatnoj udaljenosti Mirande od Sunca.

Zasluga za to ide gravitacionim silama koje se javljaju između Mirande i njenih susednih meseca u orbiti oko Urana. Ovaj fenomen, poznat kao orbitalna rezonanca, može stvoriti trenje i toplinu unutar unutrašnjosti meseca, dovoljno da održi okean ispod površine.

Može li Miranda još uvek da ima tečni okean?

Slučaj još nije zatvoren. Tim veruje da se unutrašnjost Mirande nije potpuno zamrzla. Da jeste, videli bismo određene karakteristike na površini koje jednostavno nisu prisutne.

Dakle, postoji dobra šansa da Miranda još uvek ima okean ispod površine, mada verovatno tanji nego ranije.

„Ali sama pomisao na okean unutar jednog od najudaljenijih meseca u Sunčevom sistemu je zadivljujuća,“ izjavio je Strom.

Ovo nije prvi put da nas mali mesec iznenađuje. Još 2004. godine, Enceladus, jedan od Saturnovih meseca, otkrio je aktivne gejzire koji izbacuju vodenu paru i led u svemir, što je ukazivalo na skriveni okean. Danas je Enceladus glavni cilj u potrazi za vanzemaljskim životom.

Da li mesec Miranda može da podrži život?

Još je rano za planiranje putovanja na Mirandu, ali mogućnost da ona ima život je primamljiva. Međutim, kako Nordheim ističe, potrebni su nam dodatni podaci kako bismo potvrdili da okean zaista postoji.

Iako su nedavna istraživanja donela nove uvide o Uranovim mesecima, tek smo zagrebali površinu.

„Iscedili smo poslednje deliće naučnih podataka koje možemo dobiti iz slika Voyagera 2,“ kaže Nordheim.

Da bismo zaista razumeli potencijal Mirande, potrebno je lansirati nove misije prema Uranu. Do tada, zadržavamo dah i s nestrpljenjem pratimo ovu ledenu mesec.

Miranda, svetovi sa okeanima i vanzemaljski život

U velikoj šemi našeg Sunčevog sistema, Miranda bi mogla da bude herojska priča koja nas je iznenadila. Ovaj mali mesec, za koji se smatralo da je zaleđen i neaktivan svet, mogao bi da krije ogroman okean ispod svoje „šarene“ površine.

Pomisao da tako malo telo, koje orbitira oko jedne od najudaljenijih planeta, može da ima okruženje sposobno da podrži život je prava senzacija. Sve ovo pokazuje koliko još imamo da otkrijemo u svemiru. Ponovno sagledavanje starih podataka iz novog ugla otvorilo je nove mogućnosti i pitanja.

Studija je objavljena u časopisu The Planetary Science Journal.