Istraživanje naučnika sa Univerziteta Karnegi Melon sugeriše da pretraživanje interneta pre nego što uključimo sopstito razmišljanje može rezultirati manje originalnim i predvidljivijim idejama.

Kreativnost – ali po cenu jedinstvenosti

Učesnici studije dobili su zadatak da osmisle nekonvencionalne načine upotrebe dva uobičajena predmeta: kišobrana i štita. Jedna grupa imala je dozvolu da koristi Google, dok je druga morala da se osloni isključivo na svoje ideje.

Na individualnom nivou, rezultati obe grupe bili su slični po pitanju kreativnosti. Ali kada su se ideje analizirale na grupnom nivou, pokazalo se da su korisnici Google-a mnogo češće iznosili iste ili vrlo slične predloge.

Kako je objasnio profesor Denijel Openhajmer, vodeći autor studije: „Do toga dolazi jer su se korisnici Google-a često oslanjali na iste izvore i nailazili na iste odgovore, često istim redosledom. Nasuprot tome, oni koji nisu koristili internet nudili su raznovrsnije i originalnije ideje.“

Drugim rečima, internet ne uništava kreativnost – ali je uniformiše.

Više pomoći – manje ideja


Zanimljivo je da su učesnici lakše osmišljavali kreativne odgovore za štit nego za kišobran – iako je za kišobrane Google nudio znatno više predloga.

Zašto? Naučnici to objašnjavaju efektom fiksacije – kada osoba prerano vidi rešenje (naročito poznato), teže joj je da razmišlja drugačije.

„Na primer, neko ko pokušava da smisli stvari koje se mogu ‘mazati’, a vidi da drugi predlažu ‘puter’ i ‘džem’, verovatno će se zadržati u domenu hrane – poput krem sira – i neće doći do drugih odgovora, pojasnio je Openhajmer.

Ovo je, prema rečima istraživača, prva studija koja pokazuje da i internet pretraga može izazvati efekat fiksacije.

Rešenje nije zabrana interneta

Znači li to da internet narušava našu sposobnost kreativnog mišljenja? Ne baš.

„Internet nas ne zaglupljuje, ali način na koji ga koristimo možda nije uvek najpametniji“, kaže Openhajmer.

Preporuka istraživača je da prvo odvojimo vreme za samostalno razmišljanje, a tek potom posegnemo za pretraživačem. Tako možemo izbeći da nas gotova rešenja ograniče.

Mark Paterson, koautor studije, dodaje: „Mnogi od nas preispituju svoj odnos prema tehnologiji. Svake nedelje stižu neka nova neverovatna dostignuća, ali naš rad je podsetnik na to koliko vrednosti ima i običan čovek koji pokušava da reši problem svojom glavom.“

Čuvanje sopstvene autentičnosti

Paterson ističe važnost autentične misli, čak i ako to zvuči kao nešto što biste čuli u vrtiću:
„Ti si ti, poseban si i drugačiji – i upravo ta različitost može biti najvredniji resurs.“

U vremenu kada tehnologija postaje deo svakog aspekta života, ljudska individualnost i nepomoćna kreativnost mogu biti ključna prednost.

Pametnije korišćenje tehnologije

Cilj nije da prestanemo da koristimo internet, već da ga koristimo pametnije. To može značiti da unapred osmislimo pitanja koja postavljamo, ili da prvo uradimo krug samostalnog razmišljanja, pa tek onda potražimo pomoć na mreži.

Za svakodnevne pretrage – činjenice, zadaci, recepti – Google ne predstavlja prepreku kreativnosti. Ali kada je u pitanju rešavanje složenijih problema i timski rad koji zahteva raznovrsnost ideja, ova studija nas podseća da rešenje ne leži samo u algoritmu.

Kreativnost i dalje počinje u ljudskom umu. Internet može pomoći – ali samo ako mu ne prepustimo sav posao.

Studija je objavljena u naučnom časopisu Memory & Cognition.