Istraživanje se oslanjalo na podatke iz Lothian Birth Cohorts (LBC), koji su jedinstveno pratili kognitivne sposobnosti učesnika od detinjstva do osme decenije života. Ova dugoročna studija, pod vođstvom profesora Ijana Dierija i doktora Sajmona Koksa sa Univerziteta u Edinburgu, osporava uvrežene stavove i pruža novu perspektivu o starenju mozga.

Uvid u starenje mozga

Jedan od ključnih nalaza istraživanja je da se gotovo polovina varijacija u rezultatima testova inteligencije u starijem dobu može pratiti do kognitivnih sposobnosti iz detinjstva. Ovo ukazuje na dubok i trajan uticaj ranog kognitivnog razvoja na kasnije faze života.

„Ono što je posebno fascinantno jeste da smo, čak i posle sedam decenija, pronašli korelaciju od oko 0,7 između rezultata testova inteligencije iz detinjstva i starijeg doba. To znači da je skoro polovina varijacija u inteligenciji kod starijih osoba već postojala u uzrastu od 11 godina“, istakao je profesor Dieri.

Ovi nalazi ponovo pokreću debatu o odnosu prirode i sredine, podstičući interesovanje za razumevanje kako se genetika i faktori okoline prepliću u oblikovanju kognitivnih sposobnosti tokom života.

Nova saznanja o starenju mozga

Istraživanje je otkrilo nekoliko ključnih uvida koji menjaju tradicionalno razumevanje veze između starosti i kognitivnih funkcija:

Velike individualne razlike: Starenje mozga se značajno razlikuje čak i kod ljudi iste starosne dobi. Ovo ukazuje na važnost bioloških, okolinskih i životnih faktora u oblikovanju kognitivnih putanja.

DNK metilacija kao prediktor: Istraživači su identifikovali obrasce DNK metilacije koji mogu predvideti rizik od smrtnosti, pružajući nove mogućnosti za istraživanje dugovečnosti i zdravstvenih ishoda.

Inteligencija iz detinjstva i dugovečnost: Nalazi ukazuju na to da osobe s višim kognitivnim sposobnostima u detinjstvu imaju bolje šanse za duži životni vek. Ovo dodatno naglašava važnost ranog obrazovanja i intelektualne stimulacije.

Istorijski značaj istraživanja

Istraživanje se oslanjalo na Škotske mentalne ankete iz 1932. i 1947. godine, koje su obuhvatile gotovo svu decu rođenu u Škotskoj 1921. i 1936. godine. Ova opsežna baza podataka omogućila je istraživačima da prate promene kognitivnih sposobnosti tokom čitavog životnog veka.

Faktori koji utiču na strukturu i funkciju mozga

Jedan od važnih aspekata istraživanja je ukazivanje na značajne razlike u zdravlju mozga među osobama iste starosne dobi. To postavlja pitanje: koji faktori doprinose tim razlikama i mogu li se oni modifikovati životnim navikama?

Istraživanje je takođe osporilo mnoge mitove o starenju mozga, menjajući način na koji razumemo kognitivni pad i ukazujući na efikasnije strategije i mere prevencije.

„Naučili smo da ono što često smatramo ‘uzrocima’ kognitivnog pada u starosti, zapravo mogu biti ‘posledice’ ranijih razlika u kognitivnim sposobnostima. Ovo fundamentalno menja naš pristup intervencijama za očuvanje zdravlja mozga,“ izjavio je dr Koks.

Pravci za buduća istraživanja

Nalazi otvaraju nova pitanja: Kako kognitivne sposobnosti iz detinjstva utiču na životne izbore koji oblikuju zdravlje mozga? Koju ulogu imaju faktori sredine u očuvanju kognitivnih sposobnosti? Mogu li intervencije u srednjem dobu pomoći očuvanju kognitivnih funkcija u starosti?

Ova pitanja mogu dovesti do strategija koje promovišu kognitivno zdravlje tokom celog života, kao i do personalizovanih pristupa u upravljanju zdravljem mozga na osnovu individualnih kognitivnih istorija i okolinskih izloženosti, prenosi Earth.com.