Neki istraživači smatraju da je ljudski cirkadijalni ritam značajno uključen u ove promene u funkcionisanju mozga, što su opisali u radu iz 2022. godine, u kojem su saželi dokaze o tome kako moždani sistemi funkcionišu drugačije nakon mraka.

Njihova hipoteza, nazvana "Um posle ponoći", sugeriše da ljudsko telo i um prate prirodni 24-časovni ciklus aktivnosti koji utiče na naše emocije i ponašanje.

Ukratko, u određenim periodima dana naša vrsta je sklona određenim osećanjima i ponašanjima. Na primer, tokom dana, molekularni nivoi i moždana aktivnost prilagođeni su budnosti. Ali noću, naše uobičajeno ponašanje prelazi u stanje sna. Sa evolutivne tačke gledišta, ovo ima smisla – ljudi su mnogo efikasniji u lovu i prikupljanju hrane tokom dana, dok je noć bila namenjena za odmor. Nekada je noć takođe bila period kada su ljudi bili pod većim rizikom da postanu plen.

Prema istraživačima, kako bi se izborili s ovim povećanim rizikom, naša pažnja na negativne stimuluse neobično je pojačana noću. Dok nam je nekada to moglo pomoći da reagujemo na nevidljive pretnje, ova hiperfokusiranost na negativno može dovesti do promena u sistemu nagrađivanja i motivacije, čineći osobu posebno podložnom rizičnim ponašanjima.

Dodajte tome gubitak sna, i ovaj način svesti postaje još problematičniji. „Milioni ljudi su budni u toku noći, a postoje dobri dokazi da njihov mozak tada ne funkcioniše kao tokom dana,“ rekla je neurolog Elizabet Klerman sa Harvarda 2022. godine, kada je studija objavljena.

„Moj apel je za više istraživanja na ovu temu, jer su njihovo zdravlje i bezbednost, kao i bezbednost drugih, ugroženi.“

Autori hipoteze koriste dva primera kako bi ilustrovali svoju tezu. Prvi primer je korisnik heroina koji uspešno kontroliše svoju potrebu tokom dana, ali podlegne željama noću. Drugi primer je student koji se bori s nesanicom i oseća sve veću beznadežnost, usamljenost i očaj dok se besane noći gomilaju. Oba scenarija mogu biti smrtonosna. Samoubistva i samopovređivanje su veoma česti noću. Naime, neka istraživanja navode tri puta veći rizik od samoubistva između ponoći i šest sati ujutru u poređenju sa bilo kojim drugim delom dana. Studija iz 2020. zaključila je da je noćna budnost faktor rizika za samoubistvo, „verovatno zbog poremećaja cirkadijalnih ritmova.“

Nelegalne ili opasne supstance se takođe češće koriste noću. Istraživanje u centru za nadgledanje upotrebe droga u Brazilu 2020. godine pokazalo je 4,7 puta veći rizik od predoziranja opioidima noću.

Neka od ovih ponašanja mogu se objasniti nedostatkom sna ili prikrivenošću koju noć pruža, ali verovatno postoje i neurološke promene specifične za noć.

Istraživači poput Klermanove i njenih kolega smatraju da je potrebno dalje istražiti ove faktore kako bismo zaštitili one koji su najugroženiji zbog noćne budnosti.

Do sada, autori kažu da nijedna studija nije ispitivala kako nedostatak sna i cirkadijalno vreme utiču na obradu nagrada u mozgu.

Na taj način, još uvek ne znamo kako radnici u smenama, poput pilota ili lekara, podnose svoje neobične rutine spavanja. Za otprilike šest sati dnevno, iznenađujuće malo znamo o tome kako ljudski mozak funkcioniše. 

Studija je objavljena u časopisu Frontiers in Network Psychology.