Studiju su vodili istraživači Claude Alain i Yi Du, a u njoj se ističe kako dugogodišnje bavljenje muzikom može oblikovati moždane funkcije u poznim godinama. Njihov rad uvodi hipotezu pod nazivom „Hold-back upregulation“ i istražuje njene neurološke osnove pomoću snimanja mozga.

Zašto starije osobe teže razumeju govor u buci?

S godinama dolazi do pada kognitivnih i čulnih sposobnosti. Da bi to nadoknadio, mozak često pojačava svoju aktivnost i povezanost između različitih regija, što zahteva dodatni mentalni napor i smanjuje efikasnost obrade informacija.

Ovaj obrazac poznat je kao posteriorno-anteriorni pomak u starenju (PASA), a karakteriše ga pojačana frontalna aktivnost mozga kod starijih osoba. Ipak, stepen tog pomaka nije isti kod svih, a čini se da stil života, uključujući muzičku obuku, ima značajan uticaj.

Muzika kao „mentalna teretana“ za mozak

Kroz cel život stičemo kognitivne rezerve, koje mozgu pomažu da ostane otporan na efekte starenja. Među najefikasnijim načinima za jačanje te rezerve su učenje jezika, obrazovanje, ali i muzička praksa.

Sviranje instrumenta zahteva istovremenu obradu zvuka, pokreta i pamćenja — što jača slušne i motoričke sisteme mozga. Posebno se ističe dorzalni slušni put, koji povezuje zvuk sa pokretom i igra ključnu ulogu u tom procesu.

Muzičari bolje razumeju govor u bučnim uslovima

Istraživači su uporedili tri grupe učesnika:

25 starijih muzičara

25 starijih osoba bez muzičkog obrazovanja

24 mlađe osobe bez muzičkog obrazovanja

Svi učesnici slušali su slogove poput /ba/, /da/, /pa/ i /ta/ u različitim nivoima pozadinske buke, dok su im skenirali mozak (fMRI). Stariji muzičari su pokazali bolju sposobnost razumevanja govora pri višim odnosima signal/šum (0 i +8 dB) u poređenju sa starijim nemuzičarima.

Dve moguće strategije starenja mozga

Istraživači su predložili dva načina na koja muzika može uticati na mozak u starosti:

Pojačana kompenzacija – muzičko iskustvo dodaje dodatne neuronske resurse koji pomažu mozgu da kompenzuje gubitke uzrokovane starenjem.

Efikasnije upravljanje aktivacijom (Hold-back upregulation) – umesto da mozak „radi jače“, trenirani muzičari koriste svoje resurse efikasnije, pa njihova moždana aktivnost ostaje uravnotežena, slična onoj kod mlađih osoba.

Rezultati su više podržali drugu hipotezu — stariji muzičari su imali efikasnije i organizovanije moždane obrasce, posebno u desnoj hemisferi, zaduženoj za obradu govora.

Mozak starijih muzičara funkcioniše kao kod mlađih

Koristeći napredne analize, istraživači su otkrili da mozgovi starijih muzičara ne samo da funkcionišu bolje, već su i strukturno sličniji mozgovima mlađih osoba.

U regijama poput leve precentralne vijuge, kod nemuzičara je primećen prostorni pomak u vrhuncima moždane aktivnosti — dok kod muzičara nije. To ukazuje da muzika pomaže očuvanju i funkcije i strukture mozga.

Nije važna samo „mreža u mirovanju“ već i adaptacija tokom zadataka

Iako su i muzičari i nemuzičari u starijoj grupi pokazali jaču povezanost moždanih regija u mirovanju (RSFC), to nije imalo veze s njihovim učinkom na zadacima. Ispostavilo se da je moždana reorganizacija tokom zadatka, a ne u mirovanju, ključna za bolje kognitivne sposobnosti.

Nije bilo značajnih razlika u intenzitetu moždane aktivnosti (BOLD signal), što potvrđuje da su organizacija i povezanost važniji od same jačine aktivacije.

Muzika čuva mladost mozga

Zaključak studije je da dugoročna muzička obuka može zaštititi mozak od prekomerne aktivacije i očuvati njegovu efikasnost. To posebno važi za dorzalni slušni sistem.

„Baš kao što dobro uštimiran instrument ne mora da bude glasan da bi se čuo, tako ni mozak starijeg muzičara ne mora da bude prenapregnut da bi dobro funkcionisao“, rekao je dr Yi Du.

„Pozitivan stil života pomaže starijima da se lakše nose s kognitivnim starenjem — i nikad nije kasno da počnete sa nečim kao što je učenje instrumenta“, dodao je dr Lei Zhang.

Dalja istraživanja su potrebna

Iako rezultati podržavaju hipotezu o efikasnijoj aktivaciji (Hold-back upregulation), potrebno je dodatno istražiti i druge izvore kognitivne rezerve, poput fizičke aktivnosti ili višejezičnosti. Takođe, trebalo bi analizirati i druge kognitivne funkcije poput pažnje i pamćenja.

Ipak, ova studija snažno potvrđuje važnost održavanja kognitivno podsticajnih hobija tokom celog života. Za one koji žele da sačuvaju oštrinu uma — muzika može biti savršen početak.