Prva i nova iskustva

Detinjstvo je prepuno situacija kada nešto radimo prvi put – prvo skakanje u bazen, prvo računanje razlomaka, prvo spavanje kod druga. Svako novo iskustvo „bombarduje“ mozak slikama koje mora da obradi i upamti, zbog čega jedno popodne može delovati kao čitava epoha.

Kod odraslih, dani se često svode na ponavljanje istih rutina. Bez mnogo novih doživljaja koje bi mozak zabeležio, dani se „skupljaju“ u skraćenu montažu, više nalik trejleru nego celovečernjem filmu.

Psiholog Mark Vitman iz Instituta za granična područja psihologije i mentalnog zdravlja (IGPP) objašnjava da su pamćenje i osećaj za vreme tesno povezani. Što manje novina, to vreme deluje kraće.

Kako mozak obrađuje vreme

Kada naiđe na nešto novo, mozak usmerava pažnju i označava to iskustvo kao vredno čuvanja. Što više takvih „zastavica“, to je sećanje bogatije, a taj vremenski period subjektivno duži.

Deca, koja se i dalje upoznaju sa svetom, neprekidno beleže nove događaje. Za odrasle, dani se često svode na kopiju prethodnog. Zato sedmica za odraslog deluje kao kratka priča, dok je za dete to zbirka poglavlja.

Jedna studija iz 2024. korišćenjem virtuelne realnosti pokazala je da stariji ljudi potcenjuju vremenske intervale u proseku za 15%, što dodatno potvrđuje da novina „oštri“ unutrašnji sat.

Brzina obrade informacija i starost

Kako starimo, moždani putevi se usporavaju. Signali se i dalje brzo prenose, ali ne kao u detinjstvu. Manje uzoraka u sekundi znači i manje „tikova“ na unutrašnjem satu.

I oči beleže ovu promenu: kod mladih, pokreti očiju (sakkade) su češći, mozak ima više „frejmova“ da složi u sećanje. Kod starijih ili umornih osoba, ovih fiksacija je manje, pa dan „proleti“ jer ima manje vizuelnih podsticaja za beleženje.

San, budnost i gubitak trenutka

Kvalitetan san usporava osećaj ubrzanog vremena. Odmoreni neuroni rade brže i efikasnije, dok manjak sna smanjuje broj zabeleženih momenata. Zbog toga umoran sportista ili student na ispitu ima utisak da je sve prošlo u trenu.

Dugotrajni umor još više briše dnevna sećanja. U kombinaciji s padom dopamina — ključnog za motivaciju i procenu vremena — dani deluju kao da isklizavaju.

Društvene mreže brišu tragove vremena

Iako obećavaju raznolikost, algoritmi često nude sličan sadržaj. Mozak ne registruje promene, i vreme iscuri bez sećanja. Plavičasta svetlost ekrana dodatno remeti san, pojačavajući ovaj efekat.

Zamena pasivnog skrolovanja nečim novim — recept, pesma, šetnja — nudi mozgu autentične trenutke koji se pamte i subjektivno „produžavaju“ veče.

Odrasle obaveze skraćuju dane

Odrasli su fokusirani na zadatke – mailove, obaveze, račune – što im sužava pažnju za sve novo. Rutina ubija osećaj protoka vremena.

Istraživanje iz 2023. pokazalo je da penzioneri skoro dvostruko češće od mladih odraslih osećaju da godina „proleće“, zbog predvidivosti dana, ne zbog lošijeg zdravlja.

Kako usporiti vreme?

Dobra vest: nije neophodno seliti se u drugi grad ili menjati posao. Dovoljno je da svesno unosimo novine u svakodnevicu.

– Spavajte redovno 7–9 sati.
– Uvedite jednu novu aktivnost nedeljno: drugačija ruta za trčanje, poseta muzeju, nova aplikacija za učenje.
– Obratite pažnju na detalje – miris, zvukove, boje.
– Umesto telefona, prošetajte i primetite pet stvari koje nikad niste ranije.

Ova  „mikro-otkrića“ pune memorijski album i produžuju subjektivni osećaj trajanja dana. Vremenom, godina će ponovo početi da deluje kao da traje svih dvanaest meseci — baš kao što bi i trebalo.

Studija je objavljena u časopisu European Review.