Krave kao terapeuti: Evo kako ove životinje utiču na mentalno zdravlje ljudi!
U Holandiji, mnogi stanovnici gradova pronalaze mir na prilično neobičan način – ne kod psihologa, već zagrljeni s kravama. Ova praksa, poznata kao koeknuffelen (hol. „grljenje krava“), postaje sve popularniji oblik terapije, naročito među onima koji žele da se isključe iz urbanog tempa i pronađu unutrašnji balans.
15-05-2025
|14:50
|Autor / Izvor: Naxi media, Earth.com
Iako se do sada većina istraživanja o terapiji sa životinjama fokusirala na pse, mačke ili zečeve, dve američke naučnice – dr Ketrin Kompitus sa Njujorškog univerziteta i dr Sonja Bjerbauer sa Vojne akademije u Vest Pointu – rešile su da istraže kako krave utiču na mentalno zdravlje ljudi.
U okviru pilot-studije sprovedene u utočištu Surrey Hills u saveznoj državi Njujork, 11 učesnika, uzrasta od 13 do 79 godina, provelo je vreme u druženju sa dva pitoma vola – Magnusom i Kalumom. Sesije su trajale po 45 minuta, a posmatrano je kako ljudi, ali i životinje, reaguju tokom interakcije.
Magnus i Kalum su svoje goste pozdravili njuškanjem, prihvatali hranu iz ruke i čak se zajedno sa njima opuštali na travi. Kada su bili raspoloženi, lizali su ruke – što je kod goveda znak društvene privrženosti. Negativnih reakcija gotovo da nije bilo.
Zanimljivo je da su oba vola pokazala jasnu sklonost ka ženama, provodeći više vremena u njihovom društvu. Žene su, sa svoje strane, izveštavale o jačoj emocionalnoj povezanosti. Tokom sesija nije zabeleženo ništa što bi ukazivalo na stres kod životinja – naprotiv, njihovo opušteno ponašanje ukazivalo je na zadovoljstvo i osećaj sigurnosti.
Ova studija ističe i važnost pogleda iz ugla samih životinja, koje se u terapijskim procesima često posmatraju samo kao pasivni pomagači. Ipak, očigledno je da i krave mogu uživati u ovakvim susretima, što otvara vrata ka etičnijem pristupu u terapijama uz pomoć životinja.
Fizički kontakt sa velikim, toplim telom krave podstiče lučenje oksitocina – hormona povezanosti i poverenja – što dovodi do smanjenja pulsa i nivoa stresa. S obzirom na to da su krave socijalne životinje koje često neguju međusobnu bliskost, pretpostavlja se da su i same sposobne da prenesu osećaj smirenosti na ljude.
Autorke ističu da su potrebna dodatna istraživanja, uključujući i duže praćenje životinja, veći broj ispitanika i merenje srčanog ritma s obe strane. Takođe, biće važno utvrditi da li krave zaista uživaju u terapiji ili samo tolerišu ljudsko prisustvo u zamenu za poslastice.
Bez obzira na ograničen obim prve studije, rezultati pokazuju potencijal koji bi u budućnosti mogao da krave učini stalnim članovima terapeutske prakse. Možda nas uskoro čekaju terapije na farmi, gde ćemo umesto pasa – grliti mirne, velike životinje sa blagim pogledom i ritmom koji umiruje.
