Tamna materija možda evoluira – i to bi moglo da promeni sve što znamo o svemiru

Postavljene su brojne teorije: možda Ajnštajnova opšta teorija relativnosti nije tačna; možda tamna materija ne postoji; možda vreme ne protiče istom brzinom svuda; a neki su čak predložili da se ceo svemir – okreće. Sada se pojavljuje još jedna ideja: šta ako tamna materija evoluira?

Dok su modeli evoluirajuće tamne energije već postojali, koncept evoluirajuće tamne materije retko se razmatrao. Za to postoje dva razloga:

Dosadašnja posmatranja tamne materije su uverljiva – ukazuju na postojanje neke vrste materije koja ne stupa u jaku interakciju sa svetlošću.

Kritičari koncepta tamne materije najčešće pokušavaju da je u potpunosti eliminišu kroz alternativne teorije gravitacije, a ne da je modifikuju.

Zato je ova nova ideja posebno zanimljiva.

U ovom istraživanju naučnici razmatraju i evoluirajuću tamnu energiju i tamnu materiju, i zaključuju da se evolucija tamne materije znatno bolje uklapa u posmatrane podatke. Zanimljivo je da modeli sa konstantnom tamnom materijom i promenljivom tamnom energijom mogu delovati vrlo slično onima sa suprotnim odnosom – jer se sve vrti oko odnosa gustine energije i materije.

Autori zatim razmatraju postojanje egzotične forme tamne materije, koja ima promenljivu jednačinu stanja (EOS – equation of state). Da bi se model uklopio sa posmatranjima, ta jednačina mora da oscilira kroz vreme.

Ova ideja nije toliko neobična. Neutrini, čestice koje imaju masu i slabo reaguju na svetlost, takođe osciluju u masi. Iako neutrini ne mogu objasniti svu tamnu materiju, oni su oblik tzv. „vruće“ tamne materije. Možda i „hladna“ tamna materija (ona koja se sporije kreće) ima slična svojstva.

Prema ovom modelu, oko 15% tamne materije u svemiru osciluje, dok je ostatak (85%) standardna, nepromenljiva tamna materija. Ovaj odnos bi mogao objasniti Hablovu tenziju, a da se i dalje uklapa u sve dosadašnje podatke.