Uprkos napretku nauke, mehanizmi sreće još uvek nisu sasvim jasni. Prema novom istraživanju, ključno bi moglo biti da se odmaknemo od opštih pravila i okrenemo ličnijem pristupu – fokusiranom na razlike među pojedincima koje se gube u statistici na nivou populacije.

„Moramo razumeti izvore sreće kako bismo osmislili efikasne intervencije“, kaže autorka studije Emori Bek, istraživačica psihologije sa Univerziteta Kalifornija u Dejvisu.

Kao što je pokazalo prethodno istraživanje, faktori poput zdravlja, imovinskog stanja, društvenih veza i zadovoljstva poslom imaju veliki uticaj na sreću.

To je osnova tzv. „modela odozdo nagore“, koji polazi od pretpostavke da spoljašnji faktori određuju koliko smo zadovoljni različitim aspektima života, a samim tim i koliko smo srećni u celini. Ovaj pristup više favorizuje šire društvene politike za unapređenje sreće nego lične promene.

„Ali svi znamo ljude koji su prošli kroz teške stvari, a ipak su srećni“, primećuje Bek. Neki uspevaju da pronađu radost čak i u izazovnim okolnostima, dok se drugi osećaju nesrećno uprkos tome što imaju sve preduslove za sreću.

Zato „model odozgo nadole“ stavlja veći naglasak na način na koji ljudi razmišljaju i osećaju u vezi sa svojim životnim okolnostima, nego na same okolnosti. Fokus je na unutrašnjim osobinama i stavovima, a rešenja uključuju terapiju, meditaciju i slične metode.

Zbog ubedljivih dokaza u korist oba pristupa, mnogi naučnici danas zagovaraju treći – dvosmerni model sreće, koji priznaje složenu međusobnu igru spoljašnjih i unutrašnjih faktora.

Ipak, ostaju brojna pitanja: kako tačno ti faktori utiču na sreću kod pojedinca? I važi li isti obrazac za sve ljude?

U novom istraživanju, Bek i njen tim predlažu da promenimo način razmišljanja: umesto da pokušavamo da „pobedimo“ u debati između teorija, hajde da se zapitamo – za koga su one tačne?

Istraživači su analizirali povezanost između opšte životne satisfakcije i zadovoljstva u pet životnih oblasti: zdravlje, stanovanje, prihodi, međuljudski odnosi i posao. U studiji je učestvovalo više od 40.000 ljudi iz Australije, Nemačke, Švajcarske, Holandije i Velike Britanije, koji su u periodu do 33 godine povremeno odgovarali na upitnike o životnom zadovoljstvu.

„Pokazalo se da postoje otprilike podjednake grupe ljudi za koje važi svaki od obrazaca“, kaže Bek. „Kod nekih su eksterni faktori presudni, kod drugih unutrašnji, kod trećih je u pitanju kombinacija, a kod nekih se ne vidi jasan obrazac.“

Oko polovine ispitanika pokazalo je da postoji jednostrani odnos između zadovoljstva u životnim oblastima i opšte sreće, dok je kod četvrtine uočen dvosmerni uticaj – zadovoljstvo u oblastima utiče na sreću, ali i obrnuto.

Zanimljivo je da je kod nekih učesnika izostala bilo kakva veza između ova dva aspekta, što sugeriše da kod njih lična sreća nije u velikoj meri povezana sa zadovoljstvom u konkretnim domenima života – iako još nije jasno zašto je to tako.

Ovi nalazi ukazuju na ograničenja istraživanja koja se fokusiraju isključivo na prosečne rezultate na nivou populacije, jer propuštaju važne razlike među pojedincima.

Autori predlažu da bi se sreća mogla uspešnije podsticati ako se više pažnje posveti personalizovanom pristupu, a manje univerzalnim modelima. Ipak, potrebno je dodatno istražiti kako bi takav pristup funkcionisao u praksi.

„Sve se to međusobno prepliće – lično, ne apstraktno“, kaže Bek.

Studija je objavljena u časopisu Nature Human Behaviour.