Zašto prijateljstva često pucaju u dvadesetim i tridesetim godinama i kako da ih sačuvamo, prema stručnjacima?

Kada ste bili dete, verovatno ste nekome rekli da ćete zauvek ostati prijatelji. I tada vam je to delovalo sasvim prirodno i lako poverovati u takvo obećanje! Međutim, kako je život odmicao, možda ste se udaljili, što je na kraju dovelo do gubitka bliskog prijateljstva. To je jedan od neminovnih delova odrastanja, ali kada se dogodi u odraslom dobu, može da zaboli još više.

Ipak, niste jedini. Mnogi od nas gube prijateljstva u sličnim životnim periodima, što pokazuje koliko važne životne promene utiču na naše društvene veze. Kada se to najčešće događa i šta možemo da uradimo kako bismo sprečili da se udaljimo od ljudi koji su nam važni? Upravo to smo pitali stručnjake, a evo šta oni kažu.

Zašto su bliska prijateljstva važna?

Najpre, vredi se podsetiti zašto su bliska prijateljstva toliko značajna. „Bliski odnosi mogu da doprinesu našem mentalnom i emocionalnom zdravlju jer nam pružaju osobu s kojom možemo da razgovaramo, na koju možemo da se oslonimo i sa kojom možemo da delimo različite aktivnosti“, objašnjava dr Elizabet Holkomb, psihijatar u zdravstvenom sistemu Kaiser Permanente u Merilendu.

Koliko su takve veze važne pokazuje i podatak da odrasle osobe koje se često osećaju usamljeno imaju dvostruko veći rizik od razvoja depresije tokom vremena, navodi dr Holkomb. Usamljenost takođe može da dovede do anksioznosti i problema sa spavanjem, što dugoročno može da izazove hronične zdravstvene tegobe.

Bliski odnosi mogu da doprinesu i dužem životnom veku, ističe dr Aleksis Brig, direktorka psihološke službe u bolnici Silver Hill. Jedan naučni pregled istraživanja, na primer, potvrdio je povezanost društvenih veza i zdravlja, uključujući i ukupni životni vek. Nasuprot tome, jedno istraživanje pokazalo je da društvena izolacija i usamljenost skraćuju period života bez bolesti.

Dr Holkomb takođe naglašava da društvene veze pozitivno utiču na fizičko zdravlje. „Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), snažne društvene veze mogu da nam pomognu da lakše upravljamo stresom i razvijamo zdrave navike. Povezuju se i sa manjim rizikom od srčanih oboljenja, moždanog udara, depresije i anksioznosti, a mogu da nam pomognu da živimo duže i zdravije.“

Kada najčešće gubimo bliska prijateljstva?

Prema mišljenju dr Holkomb i dr Brig, kasne dvadesete i tridesete godine predstavljaju najizazovniji period za održavanje prijateljstava.

„Posao, emotivne veze, deca i preseljenja mogu da nam popune čitav raspored, pa nam ostaje sve manje vremena za prijatelje“, objašnjava dr Holkomb.

Ona ukazuje i na nacionalni izveštaj o prijateljstvima u SAD iz 2021. godine, prema kojem se ljudi sve kasnije venčavaju, češće sele i rade duže. Pored toga, roditelji danas provode dvostruko više vremena sa decom nego prethodne generacije. Sve to, ističe dr Holkomb, može da potisne druženje sa prijateljima u drugi plan.

Dr Brig dodaje da prijateljstva tokom života prolaze kroz različite faze. „Istraživanja pokazuju da su neke od najvećih promena povezane sa periodima značajnih životnih prekretnica“, objašnjava ona. To podrazumeva završetak fakulteta, početak karijere, stupanje u brak i rođenje deteta.

Jedna opsežna analiza podataka sa mobilnih telefona pokazala je da broj ljudi sa kojima smo redovno u kontaktu dostiže vrhunac oko 25. godine. Nakon toga, naš društveni krug počinje da se smanjuje, sve dok se ponovo ne ustali u kasnim četrdesetim, navodi dr Brig.

Ipak, stručnjaci ističu da gubitak prijateljstva nije nužno ni dobar ni loš. Naši odnosi se menjaju uporedo sa životnim okolnostima, a to je prirodan proces koji često prati želja za dubljim i kvalitetnijim vezama, objašnjava dr Holkomb.

Ovo iskustvo razlikuje se od osobe do osobe i često zavisi od razloga zbog kojeg dolazi do promene, kao i od toga o kakvom je prijateljstvu reč, dodaje dr Brig. Na primer, da li prerastate jedno prijateljstvo kako biste napravili prostor za novo?

„Sve zavisi od okolnosti i konteksta, pa takva promena može da izazove lepa, neprijatna ili neutralna osećanja, ali i čitav njihov spektar“, kaže ona.

Pritom, možemo istovremeno da osećamo više različitih emocija: da nam bude žao što smo izgubili prijateljstvo, da budemo zahvalni što smo ga imali i da se radujemo novom odnosu.

Međutim, kada su osećanja zbog gubitka prijateljstva izrazito negativna i dugo traju, korisna tehnika može biti promena perspektive, savetuje dr Brig. To podrazumeva svesno sagledavanje situacije iz drugog ugla.

Umesto da razmišljate: „Nisam uspeo/la da sačuvam ovo prijateljstvo“, pokušajte da sebi kažete: „Ovo prijateljstvo mi je mnogo značilo u jednom periodu života, ali smo se oboje promenili i krenuli različitim putevima.“ Činjenice ostaju iste, ali način na koji ih tumačimo može da promeni i naša osećanja.

Kako da sačuvamo bliska prijateljstva?

Postoji nekoliko načina da smanjimo verovatnoću da izgubimo prijatelje, bez obzira na to koliko imamo godina.

Redovno se javljajte prijateljima

„Javljanje prijatelju između susreta može da pomogne u održavanju odnosa“, kaže dr Holkomb.

Pritom, ne morate da započinjete dugačak razgovor. Dovoljno je da pošaljete nešto lično, poput poruke: „Baš sam mislila na tebe“ ili „Kako je prošao razgovor za posao?“. Na taj način pokazujete da vam je stalo.

Uvedite zajedničku rutinu

Dr Holkomb predlaže da sa prijateljem dogovorite redovnu aktivnost, poput odlaska na kafu ili zajedničke šetnje.

„Bliska prijateljstva grade se kroz zajednički provedeno vreme, a jedno istraživanje procenilo je da je potrebno više od 200 sati da bi se razvilo blisko prijateljstvo“, objašnjava ona.

Osim toga, kada druženje postane deo rutine, oboje imate nešto čemu možete da se radujete čak i kada vam je raspored pretrpan. Tokom susreta uživo, savetuje i da izbegavate korišćenje telefona i drugih ekrana kako biste zaista bili prisutni i posvetili se zajedničkom vremenu.

Koristite različite načine komunikacije

„Jedna od prednosti savremenog tehnološkog razvoja jeste to što imamo mnogo različitih načina da ostanemo u kontaktu, zato se nemojte ustručavati da ih sve koristite“, kaže dr Brig.

U periodima kada ste posebno zauzeti, prijateljstvu mogu da pomognu i kratka poruka, telefonski razgovor tokom vožnje kući, susret uživo, razglednica poslata poštom ili poruka na društvenim mrežama.

„Svaki od tih malih trenutaka doprinosi očuvanju prijateljstva“, ističe ona.

Prilagodite prijateljstva životnim promenama

„Prilagodite način na koji održavate prijateljstva promenama u svom životu“, savetuje dr Holkomb.

Ako ste nekada imali čitave večeri na raspolaganju za druženje, možda sada možete da izdvojite samo vreme za pauzu za ručak. To ne znači da prijateljstvo mora da trpi. Jednostavno, prilagodite način na koji se viđate: organizujte kraće susrete ili se češće čujte telefonom.