To sada počinje da se menja. U nedavnoj studiji sprovedenoj na Berlinskom centru za računarsku neuroznanost i Institutu Lajbnic za zoološka i divlja istraživanja, naučnici su se detaljnije pozabavili mozgom slona. Korišćenjem disekcija, snimaka magnetne rezonance i prethodnih podataka, tim je uporedio mozgove azijskih i afričkih slonova — a rezultati su doneli nova saznanja o razlikama među vrstama i pokrenuli važna pitanja o vezi između veličine mozga i ponašanja.

Neobične razlike u veličini mozga

Poznato je da su azijski slonovi manji od afričkih. Imaju kraće uši, samo jedan "prst" na surli (afrički imaju dva), a većina ženki ne razvija kljove. Ipak, kada se zaviri unutar lobanje — iznenađenja tek slede.

Istraživači su otkrili da mozak odrasle ženke azijskog slona u proseku teži oko 5.300 grama. Kod afričkih ženki taj prosek iznosi nešto više od 4.400 grama. To je iznenađujuća razlika. Iako je podataka o mužjacima azijskih slonova manje, jasno je da mužjaci u obe vrste imaju teži mozak od ženki.

Još jedno iznenađenje dolazi iz malog mozga (cerebellum). Kod afričkih slonova on čini oko 22% ukupne mase mozga, dok kod azijskih ta brojka iznosi 19%.

Kako raste inteligencija slonova

Mozak ljudske bebe na rođenju teži svega oko 20% svoje konačne veličine u odraslom dobu. Slonovi ne zaostaju mnogo.

Studija je pokazala da mozak slona skoro utrostruči svoju veličinu od rođenja do odraslog doba — više nego kod bilo kog primata osim čoveka. Zašto toliki rast? Naučnici veruju da je društveno učenje ključ.

„Društveni faktori i procesi učenja mogli bi objasniti nagli rast mozga nakon rođenja, s obzirom na to da slonovi žive u složenim društvenim strukturama i poseduju izvanredno pamćenje“, navode koautori studije, Mihael Breht i Tomas Hildebrandt.

„Iskustvo i znanje odraslih, posebno matrijarha, od suštinskog su značaja za ponašanje grupe, a mladi se veoma brižljivo čuvaju tokom dugog detinjstva i adolescencije.“

Dve vrste – dva različita mozga

Azijski i afrički slonovi imaju vrlo različite odnose s ljudima. Azijski slonovi vekovima žive uz ljude, često u poludomaćem okruženju. Nasuprot tome, afrički slonovi retko se prilagođavaju ljudskoj blizini, a pokušaji domestikacije gotovo su uvek neuspešni.

Da li razlika u težini mozga igra ulogu? „Razlika u masi mozga možda je najvažnija neurološka razlika između ove dve vrste“, kaže Malav Šah, vodeći autor studije. „Možda upravo ona objašnjava ključne razlike u ponašanju.“

Ulogu može igrati i motorika. Afrički slonovi, sa dva "prsta" na surli, pokazuju znatno veću spretnost. Naučnici tu složenost povezuju s većim malim mozgom i većim brojem neurona posvećenih pokretima surle.

„Zahvaljujući dva prsta, afrički slonovi mogu izvoditi raznovrsnije pokrete, što se vidi i u većem broju neurona u delu mozga koji upravlja surlom“, navode Breht i Hildebrandt.

U potrazi za tajnama mozga

Naučnici su analizirali retku kolekciju, uglavnom iz zooloških vrtova ili jedinki koje su prirodno uginule ili su uspavane iz humanih razloga. Upravo zbog retkosti ovih uzoraka, otkrića imaju još veću vrednost.

Ali pitanja i dalje ostaju. Istraživači planiraju dalja proučavanja kako bi otkrili na koji način građa mozga utiče na ponašanje, pamćenje i motoričke sposobnosti.

Kako kažu autori, istraživanje ovih ogromnih „kontrolnih centara“ je tek na početku.

Nauka u službi očuvanja

Proučavanje mozga slonova ne služi samo naučnoj radoznalosti — već pruža ključne uvide u inteligenciju, pamćenje i društveno ponašanje u životinjskom svetu, uključujući i kod ljudi.

Slonovi s nama dele retke osobine: umeju da tuguju, sarađuju i uče iz iskustva.

Razumevanje kako se njihovi mozgovi razvijaju i razlikuju može pomoći u boljem razumevanju tih sposobnosti — ali i u stvaranju uspešnijih strategija zaštite.

U svetu u kom je opstanak slonova sve ugroženiji, znanje o tome kako razmišljaju i funkcionišu može igrati presudnu ulogu u njihovom očuvanju.

Ceo rad objavljen je u naučnom časopisu PNAS Nexus.