Jedna od najpoznatijih osobina kućnih mačaka jeste njihova odbojnost prema vodi. Ipak, to ne važi za sve mačke. Neke velike vrste, poput tigrova, često ulaze u vodu da bi se rashladile ili ulovile plen, a čak i pojedine domaće rase poznate su po tome da uživaju u plivanju kada im se za to ukaže prilika.

Uopšteno govoreći, domaće mačke će učiniti sve da izbegnu kvašenje, a bihevioristi su razvili nekoliko teorija koje objašnjavaju zašto je to tako. Jedna od njih kaže da su mačke evoluirale u suvim klimama i da su imale vrlo malo kontakta s rekama i jezerima, pa im je voda (osim za piće) nepoznat element koji instinktivno izbegavaju.

Verovatniji razlog, međutim, leži u načinu na koji voda utiče na mačje krzno. Mačke su izuzetno uredne životinje koje provode mnogo vremena lickajući se i održavajući higijenu. Mokro krzno im je vrlo neprijatno, teško se suši, postaje teže i otežava im kretanje, čineći ih lakšim plenom za predatore.

Tu je i faktor iznenađenja. Ako mačka slučajno upadne u punu kadu, to može biti vrlo traumatično iskustvo i može razviti trajni strah od vode.

Ipak, mnoge mačke uživaju da se igraju tekućom ili kapljućom vodom, recimo iz slavine. Bihevioristi smatraju da ih privlače pokreti vode i zvuci koje ona proizvodi, jer to podstiče njihov urođeni nagon za lovom. Ovakva igra je prihvatljiva čak i za mačke koje inače izbegavaju vodu, jer se pri tome kvase samo šape.

Pojedine rase domaćih mačaka, poput mejn kuna, bengalske mačke i turskog vana, manje se plaše vode i čak uživaju u povremenom kupanju. Ono što ih razlikuje od drugih rasa jeste struktura krzna, koje je prirodno otpornije na vodu.