Kako funkcioniše stimulacija mirisnog živca?

Studiju je vodio Jongvu Džang sa Univerziteta Hanyang, uz saradnike iz Južne Koreje. Tim se fokusirao na olfaktorni živac – „kabl“ koji prenosi mirisne signale iz gornjeg dela nosne šupljine do mozga.

Umesto hemijskih supstanci ili ugrađenih elektroda, istraživači su koristili radiofrekventnu energiju od 2,45 GHz, usmerenu ka putanji mirisnog živca tokom pet minuta.

Dobrovoljci su sedeli mirno dok je mala antena (široka oko 5 cm) stajala četiri inča ispred čela, bez dodira sa kožom. Snaga zračenja kretala se između 10 i 20 vati.

Pojačan miris nakon kratkog tretmana

Pre i posle stimulacije, učesnici su radili standardni test praga mirisa uz pomoć tzv. Sniffin’ Sticks olovaka sa n-butanol rastvorom. Rezultati su pokazali značajan skok - prosečne vrednosti su sa uobičajenih 9 porasle skoro do maksimuma na skali od 16 poena.

Efekat je trajao otprilike nedelju dana. Međutim, osobe sa gubitkom mirisa još nisu testirane - to je sledeći korak istraživanja.

Zašto radio-talasi deluju?

Čulo mirisa počinje kada receptori u nosu šalju impulse ka olfaktornom bulbusu, a zatim ka višim moždanim centrima. Pošto lobanja prigušuje površinske električne struje, klasična električna stimulacija teško dopire do ove duboke moždane mreže.

Radio-talasi, s druge strane, prolaze kroz tkivo i kost bez fizičkog kontakta i doprinose malom prenosu energije. U laboratorijskim merenjima zabeležena je jača električna aktivnost u opsegu od 30 do 100 Hz, što ukazuje na povećanu osetljivost olfaktorne putanje.

Siguran, ali privremen efekat

Tokom kratkih sesija antena ne zagreva kožu, a nivo izloženosti bio je ograničen i bezbedan.

„Ovo je prvi put da je ljudsko čulo mirisa poboljšano korišćenjem radio-talasa bez fizičkog kontakta ili hemikalija, kao i prvi pokušaj da se ispita potencijal radiofrekventne stimulacije u terapiji neuroloških stanja“, rekao je Džang. „Sada treba da utvrdimo može li ovaj tretman zaista pomoći pacijentima kojima je najpotrebniji.“

Ipak, postoje ograničenja - studija je obuhvatila samo zdrave odrasle osobe, a efekat se gubi posle nedelju dana ukoliko se tretman ne ponovi.

Zašto je čulo mirisa važno?

Problemi sa mirisom česti su kod respiratornih infekcija i bili su posebno izraženi tokom prvih talasa COVID-19. Gubitak mirisa može dugo trajati i značajno uticati na kvalitet života.

Takođe, olfaktorni poremećaji često su jedan od prvih znakova neurodegenerativnih bolesti - posebno Parkinsonove i Alchajmerove  i javljaju se godinama pre drugih simptoma.

Trenutne terapije su ograničene: olfaktorni trening sa mirisnim setovima može pomoći nekima, ali rezultati su spori i retko vode do brzog oporavka.

Šira primena istraživanja

Ako se rezultati potvrde i kod pacijenata, radio-talasi bi mogli da postanu deo tretmana u klinikama za miris. Potencijalne primene obuhvataju oporavak nakon virusnih infekcija, ali i ublažavanje starosnog pada osetljivosti mirisa.

Profesionalci kojima je precizno razlikovanje mirisa ključno - poput barista, enologa ili parfemera, mogli bi da koriste kratkotrajno „pojačano“ čulo mirisa za obuku i kalibraciju. Naravno, za to će biti potrebne dodatne provere sigurnosti i jasne granice upotrebe.

Zaključak

Prvi podaci pokazuju da kratak, bezkontaktni tretman radio-talasa može privremeno „pojačati“ čulo mirisa na nekoliko dana. Metoda je brza, jednostavna i bazirana na tehnologiji koja se lako standardizuje.

Kako gubitak mirisa utiče na ishranu, raspoloženje, pamćenje i bezbednost, dodatna terapijska opcija bila bi od velikog značaja, naročito za ljude koji se ne oporave spontano posle infekcije ili povrede.

Studija je objavljena u časopisu APL Bioengineering.