Najveće misterije piramida: Šest stvari koje stručnjaci još ne mogu da objasne

Za samo pola sata provedenih na društvenim mrežama možete da saznate neverovatne stvari o piramidama širom sveta.

Otkrićete da one, navodno, uopšte nisu bile grobnice ni spomenici, već generatori energije osmišljeni da koriste elektromagnetnu energiju Zemlje. Saznaćete i da se ispod piramida u Gizi nalaze ogromne građevine koje se protežu na više od 600 metara, a da se dokazi o njihovom postojanju navodno prikrivaju. I, naravno, ove neverovatne građevine nisu podigli ni Egipćani, ni Maje, niti bilo koji drugi drevni narodi. Za sve su, navodno, zaslužni vanzemaljci.

Naravno, ništa od toga nije tačno.

Teorije zavere i razne spekulacije o piramidama u Egiptu i drugim delovima sveta ne prestaju da se šire. Na neki način, lako je razumeti zašto, kaže dr Kembel Prajs, kustos zbirke posvećene Egiptu i Sudanu u Muzeju u Mančesteru i autor knjige Kratke istorije starog Egipta.

„Bez obzira na to koliko puta ih vidite, one su jednostavno neverovatne“, kaže on. „Ali upravo zato postaju povod za najluđe teorije.“

Veoma mali broj teoretičara zavere koji o piramidama raspravljaju iz udobnosti svojih fotelja ikada je sišao na teren i zaista ih proučavao. Još je manje onih koji za to imaju odgovarajuće stručno znanje.

„Znamo mnogo više nego što ljudi misle“, kaže egiptolog Mark Lener, direktor organizacije Ancient Egypt Research Associates. „Mnogi od tih teoretičara nikada nisu ni bili u Egiptu. Jednostavno ne primećuju tragove ljudskog rada, a oni se na piramidama nalaze svuda.“

„Mogao bih sutra da prošetam sa vama kroz Gizu i pokažem vam tragove alata. Videćete gde su koristili dleta, gde su između kamenih blokova u unutrašnjosti Velike piramide ubacivali velike količine maltera, pa čak i grafite sa imenima radnih grupa.“

Lener istražuje lokalitet u Gizi još od kraja osamdesetih godina prošlog veka. Iako su on i njegove kolege došli do brojnih otkrića, ističe da još mnogo toga treba saznati, kako u Egiptu tako i na drugim mestima na kojima se nalaze piramide.

Predstavljamo šest velikih misterija koje i dalje čekaju odgovore. Ne teorije zavere, već stvarne zagonetke ovih čuda drevnog sveta.

1. Šta se krije u Velikoj praznini?

Istraživači koji su radili na projektu ScanPyramids objavili su 2017. godine da su otkrili do tada nepoznatu šupljinu unutar Velike piramide faraona Kufua u Gizi. Koristeći tomografiju mionima, tehniku koja prati kosmičke čestice dok prolaze kroz kamen, identifikovali su veliku prazninu iznad Velike galerije, dugu najmanje 30 metara.

Vest je odmah pokrenula nagađanja o skrivenim odajama, izgubljenom blagu i drevnim tajnama koje samo čekaju da budu otkrivene.

Stvarnost je, međutim, istovremeno manje dramatična i mnogo zanimljivija.

„Ta praznina zaista postoji. Ali još ne znamo čemu je služila“, kaže Lener. „Da li je horizontalna? Da li prati isti nagib kao Velika galerija? U svakom slučaju, tamo postoji neka vrsta šupljine.“

Jedna od mogućnosti jeste da je imala konstruktivnu ulogu, odnosno da je pomagala u raspoređivanju težine unutar građevine. Druga je da predstavlja prostor povezan sa načinom na koji je piramida podizana.

„Mislim da je najverovatnije objašnjenje da je reč o prostoru ostavljenom tokom gradnje. Graditelji su možda namerno ostavljali praznine iznad odaja i prolaza“, objašnjava Lener.

Slični primeri postoje i u drugim piramidama, mada nisu tako impresivni. Prema njegovom mišljenju, ova praznina verovatno ima veze sa načinom gradnje i brigom drevnih graditelja o opterećenju prolaza i odaja. Oni su, po svemu sudeći, često gradili sa velikom sigurnosnom rezervom.

Neki istraživači pretpostavljaju da bi praznina mogla da predstavlja do sada nepoznatu prostoriju. Ipak, nema dokaza da se u njoj nalaze predmeti, grobnice ili bilo šta nalik prizorima iz avanturističkih filmova.

Misterija i dalje traje prvenstveno zato što arheolozi ne žele da buše jednu od najznačajnijih građevina na svetu kako bi došli do odgovora.

Za sada, Velika praznina ostaje neobična pojava unutar jedne od najproučavanijih građevina na Zemlji, čija namena još nije razjašnjena.

2. Da li se u dubinama Amazonske prašume kriju još neke piramide?

Pre dvadesetak godina, ideja da se ispod Amazonske prašume kriju neotkrivene monumentalne građevine delovala bi kao zaplet avanturističkog romana. Danas je to ozbiljna tema arheoloških istraživanja.

Razvoj lidara, tehnologije laserskog skeniranja koja omogućava istraživačima da proučavaju teren ispod krošnji drveća, otkrio je ogromne mreže naselja, puteva, zemljanih građevina i ceremonijalnih platformi u delovima basena Amazona i drugim područjima Južne Amerike.

Slika koja se postepeno pojavljuje pokazuje da su drevna društva bila mnogo složenija, a pojedini predeli znatno gušće naseljeni nego što se ranije verovalo.

Istraživači su još 2022. godine otkrili skrivene piramide, od kojih su neke visoke čak 22 metra, u gusto pošumljenim delovima Bolivije i Ekvadora. Među drugim otkrićima nalaze se i ostaci hrama spiralnog oblika u Peruu.

Ipak, nije reč samo o piramidama koje tek treba pronaći.

„Mislim da već poznajemo gotovo sve piramide na području Maja, koje obuhvata jugoistočni Meksiko, Gvatemalu, Belize, Honduras i Salvador, kao i u meksičkom delu Mezoamerike. Piramide se lako uočavaju“, kaže profesor Tekeši Inomata, arheolog sa Univerziteta u Arizoni.

Inomata je 2020. godine pomoću lidara otkrio Aguada Feniks, za koji se veruje da je najveće i najstarije ceremonijalno središte Maja. Lokalitet u današnjem Meksiku dugačak je gotovo 1,4 kilometra.

„Kada ste na samom lokalitetu, ne možete da sagledate njegov oblik i veličinu. Zato nam je bio potreban lidar“, objašnjava Inomata.

Jedna od velikih nepoznanica u Južnoj Americi zato je pitanje šta se još krije ispod guste vegetacije. Jedna studija iz 2023. godine procenila je da bi broj neotkrivenih građevina mogao da dostigne čak 23.000.

Pitanje, dakle, nije da li postoje još izgubljenih gradova koje tek treba otkriti. Gotovo sigurno postoje. Prava nepoznanica jeste koliko su bili veliki, koliko su međusobno bili povezani i koliko su njihova društva bila razvijena.

3. Kako su drevni Egipćani pomerali i postavljali ogromne kamene blokove?

Ovo je verovatno najveća od svih misterija povezanih sa piramidama, a ujedno i ona koja je podstakla više sumnjivih objašnjenja nego gotovo bilo koje drugo arheološko pitanje.

Ako pojedini kameni blokovi teže 100 tona ili više, zar to ne znači da su u njihovom transportu učestvovali vanzemaljci, izgubljene civilizacije ili tehnologija koja poništava gravitaciju?

Verovatno ne. Neprijatna istina za ljubitelje takvih teorija jeste da su drevni ljudi često bili mnogo sposobniji nego što im danas priznajemo.

Arheolozi su prikupili brojne dokaze o tehnikama vađenja kamena, saonicama, užadima, organizovanom radu, plovnim putevima i rampama. Na lokalitetu na kojem Lener radi još od osamdesetih godina prošlog veka nalazio se takozvani Izgubljeni grad, za koji se danas veruje da je bio dom za oko 20.000 radnika koji su gradili piramidu.

Postoji čak i papirus poznat kao Mererov dnevnik, otkriven 2013. godine. Reč je o zapisu starom oko 4.500 godina, u kojem je zabeleženo kako je grupa radnika transportovala krečnjak kroz sistem kanala u vreme faraona Kufua.

Ipak, važna pitanja ostaju bez konačnog odgovora. Ne postoji opšta saglasnost o tome kakve su tačno rampe korišćene u Gizi. Transport najtežih blokova i dalje je teško rekonstruisati do detalja, ali većina egiptologa smatra da su rampe imale ključnu ulogu.

„Imam svoju omiljenu teoriju o rampi, prema kojoj se ona u slučaju Kufuove piramide protezala praktično od samog kamenoloma“, kaže Lener.

„Rampa razumne veličine mogla je da poveže kamenolom, udaljen oko 350 metara, sa visinom od 30 do 40 metara iznad osnove Velike piramide.“

Međutim, čak ni takvo objašnjenje ne rešava sve nedoumice.

„I dalje ne razumemo u potpunosti kako su završili sam vrh piramide. Nismo sigurni na koji su način došli do konačnog rešenja“, priznaje Lener.

4. Čemu su služili tajanstveni uski kanali unutar Velike piramide?

Unutar Velike piramide nalaze se dva uska kanala koja polaze iz takozvane Kraljičine odaje. Za razliku od većih prolaza kroz koje posetioci mogu da hodaju, ovi kanali toliko su mali da se kroz njih jedva mogu provući i savremeni roboti.

Njihova namena i dalje predstavlja jednu od najdugovečnijih zagonetki povezanih sa piramidama.

Misterija se dodatno produbila devedesetih godina prošlog veka, kada su robotska istraživanja otkrila nešto što je izgledalo kao mala krečnjačka „vrata“ koja blokiraju prolaze. Na jednim od njih nalazili su se čak i bakarni delovi nalik ručkama.

Iza jedne prepreke otkrivena je još jedna, pa je na trenutak izgledalo kao da su egiptolozi zakoračili pravo u avanturistički film.

Stvarnost je, međutim, složenija. Većina stručnjaka sumnja da su ovi kanali služili za ventilaciju, uprkos tome što se često nazivaju „vazdušnim kanalima“.

„Ne mislim da su stari Egipćani bili zabrinuti zbog dotoka vazduha. Oni nisu radili procenu rizika u skladu sa savremenim pravilima zaštite zdravlja i bezbednosti“, kaže Prajs. „Na drugim mestima su kopali i u mnogo zagušljivijim uslovima.“

Prajs i drugi stručnjaci češće tumače ove kanale kao simbolične prolaze povezane sa egipatskim verovanjima o zagrobnom životu i putovanju faraona ka zvezdama.

U staroegipatskim tekstovima preminuli vladari često se povezuju sa određenim delovima neba. Zbog toga pojedini istraživači smatraju da su kanali bili usmereni prema važnim zvezdama ili sazvežđima. Drugi veruju da su predstavljali deo šireg religijskog sistema čiji su detalji vremenom izgubljeni.

„Možda postoji objašnjenje povezano sa zvezdama, ali moguće je i da je sve imalo praktičnu svrhu, na primer u kontroli nagiba nekog prolaza“, kaže Prajs. „Možda je kroz kanal prolazilo uže koje je služilo za neku građevinsku operaciju.“

Kada je reč o teorijama da raspored piramida predstavlja mapu zvezda, Prajs je mnogo skeptičniji.

„Ideja da piramide na zemlji predstavljaju neku vrstu mape Orionovog pojasa ide predaleko. Ne znam zašto bi stari Egipćani želeli tako nešto da naprave. U to ne verujem.“

5. Zašto Sudan ima više piramida od Egipta?

Kada nekoga pitate da navede zemlju piramida, većina će odgovoriti Egipat. Međutim, Sudan ima više ovih drevnih građevina od svog čuvenog severnog suseda.

Većina ih potiče iz vremena drevnog Kraljevstva Kuš, koje se razvijalo u Nubiji, južno od Egipta. Počevši od približno osmog veka pre nove ere, kušitski vladari preuzimali su i prilagođavali egipatske tradicije, uključujući gradnju piramida.

Tokom narednih vekova podigli su stotine piramida sa strmim stranama na kraljevskim grobljima, među kojima su Nuri i Meroe.

Zašto su ih gradili toliko mnogo?

Deo odgovora krije se u vremenskom periodu tokom kojeg se ova tradicija održala, objašnjava Prajs.

„Piramide su gradili duže nego stari Egipćani. Meroe je u poslednjim vekovima pre nove ere i prvim vekovima nove ere bilo poput suparničke civilizacije Rimskom carstvu. Zato ih ima više“, kaže on.

Sudanske piramide uglavnom su manje od monumentalnih građevina u Gizi, pa ih je bilo lakše podizati u većem broju. Prajs smatra da su slične, manje piramide nekada bile uobičajene i u Egiptu i da su verovatno poslužile kao uzor kušitskim vladarima, ali da nisu opstale zbog pljačke i protoka vremena.

Neke građevine u Sudanu sačuvale su se delimično i zahvaljujući svojoj geografskoj izdvojenosti.

Danas je, međutim, Sudan zahvaćen ratom. Njegov završetak neophodan je kako bi se ublažila katastrofalna humanitarna situacija i omogućilo dalje istraživanje isprepletenih istorija afričkih civilizacija.

„Ljudi bi trebalo da znaju mnogo više o arheologiji Sudana“, ističe Prajs.

6. Ko je izgradio drevni grad Karal?

Drevni grad Karal, smešten na obali Perua, jedan je od najstarijih poznatih urbanih centara na američkom kontinentu. Star je približno 5.000 godina, a u njemu se nalaze monumentalne platforme i građevine nalik piramidama, podignute otprilike u isto vreme kada i neke od najranijih egipatskih piramida.

Misterija nije u tome što ne znamo ko ga je izgradio. Poznato je da su za njegov nastanak zaslužni pripadnici civilizacije Norte Čiko.

Pravo pitanje glasi: kako je tako složeno društvo nastalo tako rano?

Čini se da se Karal razvio bez mnogih karakteristika koje se tradicionalno povezuju sa civilizacijama. Postoji malo dokaza o ratovanju, a monumentalna arhitektura pojavila se pre nego što je grnčarstvo postalo široko rasprostranjeno.

Privreda se možda u velikoj meri oslanjala na ribolov i trgovačke mreže, a ne isključivo na poljoprivredu.

Ova otkrića dovode u pitanje pretpostavke o tome kako društva postaju složenija. Arheolozi su decenijama često isticali vladare, vojsku i sukobe kao glavne pokretače nastanka država. Karal ukazuje na mogućnost drugačijeg razvoja, možda zasnovanog na zajedničkom radu i saradnji.

„Ljudi su podizali te ogromne građevine u veoma ranim fazama razvoja društva“, kaže Inomata. „Nisu ih gradili kraljevi koji su prisiljavali stanovništvo na rad. Smatramo da su se ljudi okupljali i sarađivali. Ali kako je tačno do toga došlo, to je pitanje koje bih želeo detaljnije da istražim.“