Naučnici koji su istraživali ovo područje sada veruju da crvenonoge kornjače pokazuju ponašanja povezana sa raspoloženjem i znake subjektivnosti za koje se nekada smatralo da su rezervisani samo za ptice i sisare. Ovo istraživanje otvara novo poglavlje u razumevanju uma reptila, ukazujući na postojanje dugoročnih emocionalnih stanja, a ne samo trenutnih reakcija. Ako kornjače mogu iskusiti optimizam i pesimizam, to dovodi u pitanje duboko ukorenjena uverenja o sposobnosti reptila da osećaju, što bi moglo promeniti način na koji se prema njima odnosimo – naročito u zatočeništvu.

Emocije i raspoloženja kod životinja

Emocije su kratkoročne reakcije povezane sa konkretnim događajima, dok su raspoloženja dugotrajnija i nezavisna od trenutnih okolnosti.

Raspoloženje odražava unutrašnja stanja koja oblikuju način na koji životinje doživljavaju svet. Dokazi o postojanju raspoloženja u nekoj vrsti podržavaju ideju da ta vrsta ima kapacitet za svesno doživljavanje – tj. sentienciju.

Afektivna stanja, koja obuhvataju i emocije i raspoloženja, verovatno su evoluirala jer pomažu životinjama da izbegnu opasnosti i pronađu korisne resurse. Ona takođe utiču na učenje i donošenje odluka. Ako je životinja pod stresom, može lošije da obavlja kognitivne zadatke, dok u podržavajućem i prijatnom okruženju njene sposobnosti rastu.

Kako su testirana raspoloženja kod kornjača

Istraživači su testirali 15 crvenonogih kornjača pomoću zadatka kognitivne pristrasnosti. Kornjače su učile da povežu jednu lokaciju sa hranom, a drugu bez nagrade.

Zatim je činija sa hranom postavljana na neodređena mesta između te dve tačke. Kornjače koje su brzo prilazile činijama u nepoznatim položajima ocenjene su kao optimistične.

Takođe je analizirano njihovo ponašanje u susretu s novim objektima i okruženjem. Samouverene kornjače su se kretale brže i češće izduživale vrat – što je poznat pokazatelj emocionalnog stanja kod ovih životinja.

Važno je da istraživanje pokazuje kako se kornjače nisu jednostavno kretale brže ili sporije, već se njihovo ponašanje menjalo u zavisnosti od percepcije neizvesnosti. Dakle, njihove reakcije odražavale su unutrašnje stanje, a ne bile nasumične.

Optimistične kornjače pokazuju manje anksioznosti

Rezultati su pokazali jasnu povezanost između optimizma i smanjene anksioznosti. Kornjače koje su tumačile nejasne situacije kao pozitivne bile su opuštenije u stresnim okolnostima. One koje su bile sklonije pesimizmu pokazivale su oklevanje i retko izduživale vrat.

Ova veza podseća na nalaze kod ptica i sisara i sugeriše da kornjače možda dele sličnu emocionalnu „arhitekturu“, koja je verovatno mnogo starija u evolutivnom smislu nego što se ranije mislilo.

Implikacije za zakone o dobrobiti životinja

Sentiencija nije samo naučno, već i pravno pitanje, ona utiče na to kako se životinje zakonski tretiraju. U Velikoj Britaniji, Zakon o dobrobiti životinja iz 2022. godine prepoznaje sposobnost životinja da osećaju. Ova studija pruža podršku stavu da bi i reptili trebalo da budu obuhvaćeni takvim zakonima.

„Briga o dobrobiti životinja zasniva se na dokazima da određena vrsta može da doživi afektivna stanja“, ističe profesorka kognicije životinja Ana Vilkinson.

„Kako su reptili sve češći kućni ljubimci, neophodno je da proučavamo njihova raspoloženja i emocije kako bismo razumeli kako zatočeništvo utiče na njih.“

Razumevanje emocija kod reptila

Istraživanje sugeriše da reptili imaju bogatiji emocionalni život nego što se pretpostavljalo. Iako možda ne izražavaju sve emocionalne reakcije koje su karakteristične za sisare, poput snažnih reakcija na razočaranje, ali i dalje teže zadovoljstvu, cene nagrade i koriste stimulativna okruženja.

„Ovo je uzbudljivo otkriće koje značajno menja naše razumevanje onoga što reptili mogu da dožive, sa važnim posledicama po način na koji ih držimo u zatočeništvu i ophodimo se prema njima u divljini“, navodi profesor ponašanja i dobrobiti životinja, Oliver Burman.

Ova studija donosi dva ključna zaključka: prvo, kornjače mogu doživljavati raspoloženja, ne samo emocije. Drugo, testovi kognitivne pristrasnosti i ponašanja u stresnim situacijama korisni su alati za proučavanje raspoloženja kod reptila. Njihove reakcije u različitim kontekstima pokazuju da su afektivna stanja kod reptila stvarna, merljiva i značajna.

Istraživači pozivaju na promenu pristupa držanju i brizi o reptilima – obogaćeno okruženje i mogućnosti za istraživanje mogu doprineti njihovoj dobrobiti. Priznavanje njihove sposobnosti da imaju raspoloženja moglo bi podstaći saosećajniji odnos prema njima.

Studija je objavljena u časopisu Animal Cognition.