Da li korišćenje veštačke inteligencije narušava naše sposobnosti razmišljanja?

Najveća zabrinutost odnosi se na mogućnost da će upotreba AI dovesti do opšteg „mentalnog nazadovanja“, odnosno slabljenja sposobnosti za kritičko razmišljanje. Ako studenti prerano počnu da koriste AI, postoji bojazan da neće razviti osnovne veštine rešavanja problema.

Da li je to zaista tačno? Prema nedavnoj studiji naučnika sa MIT-a - izgleda da jeste. Korišćenje ChatGPT-a za pisanje eseja, kako tvrde autori, može dovesti do „kognitivnog duga“ i verovatnog pada sposobnosti učenja.

Šta je pokazala studija?

U periodu od četiri meseca, istraživači su tražili od 54 odrasle osobe da napišu tri eseja, koristeći jedan od tri pristupa: pomoću AI (ChatGPT-a), putem pretraživača ili isključivo „svojim mozgom“. Kognitivni angažman meren je analizom moždane aktivnosti i jezičkom analizom napisanih eseja.

Pokazalo se da je grupa koja je koristila AI imala znatno niži kognitivni angažman u poređenju s druge dve grupe. Takođe su se slabije prisećali citata iz sopstvenih eseja i imali manji osećaj lične povezanosti sa onim što su napisali.

Zanimljivo je da su u četvrtoj, finalnoj sesiji učesnici zamenili metode: oni koji su do tada koristili AI sada su pisali bez pomoći, i obrnuto. Grupa koja je prešla sa AI na samostalno pisanje pokazala je slabiji učinak i niži angažman u poređenju s grupom koja je pisala bez AI tokom prethodnih sesija. Autori zaključuju da je duža upotreba AI kod učesnika dovela do nakupljanja „kognitivnog duga“, pa su, kada su se vratili sopstvenom razmišljanju, postizali lošije rezultate.

Međutim, treba napomenuti da je četvrtu sesiju završilo samo 18 učesnika (po šest u svakoj grupi), pa su rezultati preliminarni i zahtevaju dodatna istraživanja.

Da li ovo zaista dokazuje da nas AI "zaglupljuje"?

Ne nužno. Autori priznaju da bi učesnici iz grupe koja je koristila AI morali da prođu tri sesije bez pomoći kako bi poređenje bilo potpuno relevantno. Osim toga, verovatno je da se razlika u moždanoj aktivnosti kod „brain-only“ grupe javila kao posledica upoznavanja sa zadatkom kroz ponavljanje, što je poznato kao efekat navikavanja.

Kada su oni koji su ranije koristili AI prvi put pokušali da urade zadatak bez pomoći, nisu mogli da se nose s težinom zadatka, jednostavno jer nisu imali prethodno iskustvo. Njihov angažman je bio tek nešto viši od nivoa zabeleženog u prvoj sesiji grupe koja je radila bez AI.

Slično tome, činjenica da su oni koji su ranije pisali bez AI sada koristili ChatGPT efikasnije, može se objasniti i temom zadatka: pisali su esej o jednoj od prethodnih tema, pa su se bolje sećali sadržaja koji su sami prethodno napisali i AI su koristili samo kao podršku za proširivanje ili pretraživanje.

Kakve posledice ima AI na ocenjivanje i obrazovanje?

Da bismo razumeli trenutni položaj AI u obrazovanju, možemo se osvrnuti na uvođenje digitrona u školama 1970-ih. Tada su testovi postali teži – učenici su i dalje morali da razmišljaju, samo su se sada fokusirali na složenije zadatke umesto da ručno izračunavaju brojeve.

U slučaju AI, taj korak tek treba da se desi. Mnogi nastavnici i dalje traže iste zadatke i očekuju isti nivo rada kao i pre nekoliko godina. U takvim okolnostima, AI može biti štetan – učenici kritičko razmišljanje prepuštaju tehnologiji, što dovodi do tzv. „metakognitivne lenjosti“.

Međutim, baš kao i digitron, AI može da nam pomogne da obavimo zadatke koji su ranije bili teško izvodljivi. Na primer, budući nastavnici mogli bi da koriste AI za izradu detaljnog plana časa, a zatim da ga brane i analiziraju na usmenom ispitu – što bi zahtevalo i razumevanje i kreativnost.

U MIT studiji, zadaci koje su učesnici radili uz pomoć AI bili su klasični eseji, pa su i angažman i pristup ostali ograničeni na osnovne okvire.

Kao i kod matematičkih zadataka – ako tražimo da ih neko rešava ručno, biće umoran i angažovan. Ako koristi digitron, zadatak izgleda lakše – ali to ne znači da nije vredan.

Učenje korišćenja AI alata

Današnjim i budućim generacijama potrebne su veštine kritičkog i kreativnog razmišljanja, ali se i značenje tih veština menja uz prisustvo AI.

Pisanje eseja olovkom više ne mora da bude pokazatelj dubokog razmišljanja, baš kao što dugačko ručno deljenje više nije dokaz matematičkog znanja.

Ključ je u razumevanju kada, gde i kako koristiti AI. Podjednako je važno znati šta može da se prepusti tehnologiji kako bismo rasteretili mozak, ali i koje zadatke moramo rešavati sami kako bismo razvili autentične veštine i sačuvali sposobnost samostalnog razmišljanja.