Zašto nam potpuni stranci ponekad deluju tako poznato?
Često nam se dogodi da osetimo bliskost i trenutnu povezanost s nekim koga smo tek upoznali. Ponekad je to čak i potpuni stranac. Iako deluje neobično, taj osećaj ima jasno psihološko objašnjenje. Osećaj da smo „kliknuli“ s nekim, da želimo da razvijemo odnos ili jednostavno uživamo u razgovoru i nečijem društvu, povezan je sa naukom i nizom zanimljivih teorija iz psihologije. Ovaj tekst objašnjava zašto nam stranci ponekad deluju poznato i kako nastaje osećaj trenutne povezanosti.
06-02-2026
|11:08
|Autor / Izvor: Naxi media, Psychologs Magazine
Kako podsvest stvara osećaj bliskosti?
Teoriju privrženosti prva je razvila Meri Ejnsfort, a kasnije je proširio Džon Bolbi. Ona se bavi načinima na koje se vezujemo za druge ljude, prvenstveno u detinjstvu, ali i kasnije u odraslim odnosima. Postoje različiti stilovi privrženosti - sigurna, anksiozna, izbegavajuća i druge varijacije.
Zanimljivo je da se i osećaj povezanosti sa strancem može tumačiti kroz ovu teoriju. Podsvest reaguje na sitne signale poput nečijeg glasa, izgleda, mimike ili načina ponašanja, zbog kojih nam ta osoba deluje poznato. Često nas podseća na nekoga koga već poznajemo ili s kim smo imali siguran i stabilan odnos. To može izazvati osećaj sigurnosti i bliskosti, čak i u susretu s nekim koga smo tek upoznali.
Ovaj proces se u psihologiji naziva transferencija - prenošenje emocija i iskustava iz ranijih odnosa na nove ljude. Što je više sličnosti, to je i osećaj povezanosti izraženiji.
Brzi utisci i nesvesne procene
Ljudi imaju tendenciju da vrlo brzo donose zaključke o drugima, često već u prvim minutima susreta. Ovaj proces se objašnjava teorijom implicitne ličnosti, koja govori o tome kako formiramo sliku o nekoj osobi na osnovu ranijih iskustava, uverenja i ličnih predrasuda.
Jezik, način izražavanja, poreklo ili ponašanje mogu uticati na to koliko ćemo nekome verovati i koliko će nam biti blizak. Što više sličnosti prepoznajemo, veća je verovatnoća da ćemo osetiti poverenje i povezivanje.
Društvena razmena i osećaj prihvaćenosti
Socijalizacija igra važnu ulogu u načinu na koji gradimo odnose i oblikujemo sopstveni identitet. Teorija društvene razmene posmatra odnose kao balans između davanja i dobijanja.
U susretima sa strancima taj balans je često rasterećen očekivanja. Ne postoji prethodna istorija odnosa, manje je pritiska i procenjivanja, što ostavlja prostor za otvoreniju i iskreniju komunikaciju. Kada se osoba oseća saslušano, shvaćeno i prihvaćeno, to može doprineti osećaju povezanosti i sigurnosti.
„Thin slicing“ i efekat pukog izlaganja
Pojam „thin slicing“ odnosi se na donošenje zaključaka na osnovu vrlo kratkih interakcija. Nekoliko minuta razgovora često je dovoljno da procenimo nečije vrednosti, interesovanja i kompatibilnost sa nama. Ako su ti prvi utisci pozitivni, osećaj povezanosti može se brzo razviti.
Efekat pukog izlaganja dodatno objašnjava zašto nam ljudi koje često viđamo postaju sve bliži. Čak i bez dubljeg kontakta, ponavljani susreti stvaraju osećaj poznatosti i poverenja.
Zaključak: zašto nam stranci ponekad deluju blisko?
Osećaj trenutne povezanosti sa strancima rezultat je kombinacije psiholoških faktora - stilova privrženosti, podsvesti, transferencije, sličnosti, validacije, kratkih ali pozitivnih interakcija i učestalosti susreta. Kada se u razgovoru javi osećaj sigurnosti i razumevanja, nije neobično da nam i potpuni stranac deluje poznato i blisko.
