Zašto se alarm uvek oglasi baš u najgorem trenutku sna?
Način na koji se budimo ima mnogo veći uticaj na naše telo nego što većina ljudi misli. Kada nas alarm naglo istrgne iz sna, organizam to ne doživljava kao običan signal za buđenje, već kao iznenadni stres. Srce ubrzava, krvni pritisak skače, a telo momentalno prelazi u stanje pripravnosti, kao da se suočava sa opasnošću – i to pre prve jutarnje kafe.
05-02-2026
|10:51
|Autor / Izvor: Naxi media
Ako vam alarm svako jutro deluje kao mali „jump scare“, niste jedini. Naučna istraživanja pokazuju da ovakva iznenadna buđenja aktiviraju stresni odgovor u telu, povećavaju lučenje kortizola i mogu da poremete prirodni ritam sna i budnosti. Vremenom, takav početak dana ne utiče samo na raspoloženje, već i na koncentraciju, energiju i opšti osećaj iscrpljenosti.
Problem je dodatno izražen kada alarm zazvoni dok se nalazimo u dubokoj fazi sna. Tada dolazi do stanja poznatog kao sleep inertia, jutarnje mentalne magle u kojoj su misli usporene, reakcije slabije, a fokus znatno smanjen. Ovo stanje može potrajati i satima, zbog čega se jutro često nastavlja u istom tromom ritmu, čak i kada smo „odspavali dovoljno“.
Istraživanja su pokazala da ljudi koji se bude uz nagle i glasne alarme često imaju izraženiji skok jutarnjeg krvnog pritiska u poređenju sa onima koji se probude prirodno. Razlog leži u aktivaciji simpatičkog nervnog sistema, zaduženog za reakciju „bori se ili beži“. Kada se ovaj mehanizam aktivira svakog jutra, telo praktično započinje dan pod stresom.
Često pritiskanje dugmeta za odlaganje alarma dodatno komplikuje situaciju. Iako deluje kao produžetak sna, ponovljeni alarmi zapravo produžavaju stanje bunila i otežavaju prelazak iz sna u budnost, umesto da ga olakšaju.
Poremećen san ne utiče samo na jutarnji osećaj, već može imati i šire posledice. Kada se ritam spavanja naruši, dolazi do promena u hormonima koji regulišu apetit i sitost, što može dovesti do pojačanih želja za hranom i sporijeg metabolizma. Uz to, stalno narušavanje cirkadijalnog ritma može izazvati osećaj hroničnog umora, slabiju koncentraciju i utisak da dan nikada ne počinje kako treba.
Zbog toga se sve više pažnje posvećuje blažim načinima buđenja. Postepeno osvetljenje, tiši i melodični tonovi, pametni alarmi koji prate faze sna ili čak vibracioni signali mogu pomoći telu da se probudi prirodnije i bez naglog šoka. Takav prelaz iz sna u budnost omogućava mirniji početak dana i stabilniji nivo energije.
Iako glasni alarmi deluju kao neophodno zlo savremenog života, način na koji se budimo ne bi trebalo da bude dodatni izvor stresa. Usklađivanje buđenja sa prirodnim ritmom tela može napraviti veliku razliku – ne samo u jutarnjem raspoloženju, već i u kvalitetu celog dana.
