„Bila je to kao neka mala tajna“, rekla je jedna od osoba koje su je otvorile, „a sada je donela toliko radosti tolikom broju ljudi.“

Kada su Bred Skvajers i tadašnja Anita Moran napisali nežnu poruku o svom pikniku, ubacili je u bocu vina koju su upravo ispili i bacili je u okean sa litice na Bel Ajlendu, nisu ni slutili da će je neko ikada pročitati — a kamoli 13 godina kasnije i gotovo 3.200 kilometara dalje.

Boca je bačena u vodu na Bel Ajlendu, uz obalu Njufaundlenda, i putovala je uzburkanim Atlantskim okeanom više od 4.600 dana...

To epsko putovanje odvelo ju je sve do zapadne obale Irske, gde je ove nedelje pronađena.

„To je trenutak čiste radosti“, rekla je Marta Farel, predsednica udruženja Maharees Conservation Association, čiji su članovi u ponedeljak pronašli bocu. „Za nas je neverovatno to što je ta staklena boca uspela da dođe na našu plažu posle toliko godina — ali i otpornost tog para.“

Uz pomoć društvenih mreža, članovi udruženja uspeli su da pronađu par koji je sada u braku i ima troje dece.

Poruka je imala samo dve-tri rečenice, ali, kako kaže Farel za NBC News, „uhvatila je jedan njihov trenutak“. „Bila je to mala tajna među njima — a sada je donela mnogo radosti mnogim ljudima.“

Kada je Bred Skvajers, danas četrdesetogodišnjak, bacio bocu sa visoke litice Bel Ajlenda, par nije ni verovao da će ona dospeti do vode. „Mislili smo da neće ni stići do okeana, a kamoli da će proći između svih stena, preći okean i biti pronađena“, ispričala je Anita Skvajers (35) za NBC News. „Za sve zvezde da se tako poklope — to deluje kao nemoguća misija za jednu malu bocu, ali bila je prilično uporna.“

U to vreme bili su u vezi godinu dana, na daljinu: on je bio policajac u Britanskoj Kolumbiji, a ona medicinska sestra na obuci u Njufaundlendu.

„Danas smo uživali u večeri, ovoj boci vina i jedno u drugome na ivici ostrva“, napisala je u poruci. „Ako ovo pronađete, molimo vas da nas pozovete“, dodala je, ostavivši broj telefona, ne sluteći da će je iko ikada nazvati.

Piknik koji su tada podelili na malenom Bel Ajlendu — do kojeg se stiže trajektom za 20 minuta iz Sent Džonsa — bio je za njih poseban trenutak. „Dao sam sve od sebe da je dobro bacim“, rekao je Bred o pokušaju da poruku u boci pošalje u svet.

Vremenom su zaboravili na tu poruku. Venčali su se 2016. i nastanili u Njufaundlendu. Imaju troje dece: Eli (19), Gejba (16) i Herisona (5).

U zalivu Skragan na slikovitom poluostrvu Dingle u Irskoj, bocu su u ponedeljak pronašli još jedan par — Kejt i Džon Gej, članovi udruženja Maharees Conservation Association, dok su učestvovali u akciji čišćenja plaže.

Bocu su sačuvali za večernji sastanak udruženja, gde su je razbili, nazdravili nepoznatim autorima poruke, ali nisu uspeli da stupe u kontakt s brojem iz poruke. Zato je Marta Farel objavila apel na Fejsbuku, misleći da bi odgovor mogao stići za nekoliko nedelja ili meseci. Sat vremena kasnije, Anita Skvajers se javila — bila je autorka poruke.

„Bilo je to neverovatno“, rekla je Farel.

Ova priča ima i dodatni sloj simbolike.

Oblast Mahariz, gde je boca pronađena, uski je pojas peska dug tri milje, koji su poharale oluje i porast nivoa mora izazvan klimatskim promenama — što je slučaj i sa delovima Njufaundlenda.

Udruženje Maharees Conservation Association, koje vodi borbu za zaštitu obale, vidi ovu priču kao priliku za povezivanje s ljudima iz Njufaundlenda koji se suočavaju sa sličnim izazovima. A upravo će Anita Skvajers, autorka poruke u boci, pomoći u tome.

„Njihova obala je peskovita, imaju sistem dina, i takođe su izloženi porastu nivoa mora“, rekla je Farel. „To je vrlo ozbiljna stvar kada razmišljate o tome kako da se pripremite za ono što dolazi. I onda se pojavi ovakav trenutak čiste radosti — i to nam je svima prijalo.“

Anita Skvajers kaže da je njihova ljubavna priča simpatična, „ali ono što oni rade je zaista važno“, misleći na napore udruženja da zaštiti obalu od posledica klimatske krize. Zato je povezivanje ovih ljudi, kako kaže, „najlepši deo cele priče“.