Ideja o “negativno-kaloričnoj” hrani prisutna je godinama, naročito na dijetetskim sajtovima. Tvrdi se da telo troši više energije da svari određeno voće ili povrće nego što iz njih dobije – što bi značilo da jedete, a gubite kalorije.

Zvuči sjajno – ali nauka ne podržava ovu teoriju.

Čak i najlaganije namirnice, poput celera ili potočarke, sadrže više kalorija nego što je potrebno telu da ih svari. U eksperimentu iz 2019. godine na Univerzitetu Alabame, naučnici su hranili bradate zmajeve (vrstu guštera koji imaju sličan sistem varenja kao ljudi) celerom u količini od 5% njihove telesne mase. Praćeni su njihovi metabolički procesi, a sakupljeni su i uzorci izmeta i urina kako bi se izračunalo koliko je energije izgubljeno kroz izlučivanje.

Rezultat? Gušteri su iskoristili oko 75% kalorija iz celera – što je u suprotnosti s idejom da telo potroši više kalorija nego što ih ta hrana sadrži.

U stvarnosti, stručnjaci za ishranu kažu da je opsesivno brojanje kalorija pogrešan pristup mršavljenju. Razlog je jednostavan: naše telo ne troši istu količinu energije za varenje različitih nutrijenata.

Na primer, varenje proteina zahteva znatno više energije nego varenje ugljenih hidrata ili masti, koji su lako dostupni izvori energije. Zato broj kalorija ne govori celu priču – važno je kakve kalorije unosimo.

Ultra-prerađeni proizvodi, često puni šećera i nezdravih masti, brzo zadovolje apetit, ali i donose veliku količinu energije koju telo lako skladišti kao salo. S druge strane, prirodna, neprerađena hrana bogata vlaknima i proteinima zahteva više truda da se svari, pa se telo aktivnije angažuje.

Voće i povrće koje se promoviše kao "niskokalorično" svakako ima važno mesto u zdravoj ishrani – ali ako biste pokušali da se hranite isključivo njima, brzo biste ostali gladni, razdraženi i bez potrebnih nutrijenata.

Zato umesto jurenja za “negativnim kalorijama”, fokusirajte se na ravnotežu, kvalitet i raznovrsnost u ishrani. To je mnogo sigurniji put ka zdravlju i održivoj telesnoj težini.