Iako je razlika u kognitivnim sposobnostima bila mala i nije dovoljna da bi se dokazala uzročno-posledična veza, bila je dovoljno značajna da je vredi istaći. Studija iz 2022. godine pažljivo je uzela u obzir varijable kao što su genetske razlike i socioekonomska pozadina deteta.

S druge strane, gledanje televizije i korišćenje društvenih mreža nisu imale ni pozitivan ni negativan efekat na inteligenciju. Ovo istraživanje može biti korisno u debati o tome koliko vremena pred ekranom je prikladno za decu.

„Digitalni mediji oblikuju savremeno detinjstvo, ali njihov kognitivni uticaj ostaje nejasan i predmet je mnogih rasprava“, navodi tim istraživača iz Holandije, Nemačke i Švedske u svojoj objavljenoj studiji. „Verujemo da bi studije sa genetskim podacima mogle da razjasne uzročne tvrdnje i koriguju ulogu genetske predispozicije, koja se obično zanemaruje.“

Istraživači su analizirali podatke o vremenu provedenom pred ekranima za 9.855 dece iz ABCD studije, starosti 9 i 10 godina, u SAD-u. U proseku, deca su prijavila da dnevno provode 2,5 sata gledajući televiziju ili online video sadržaje, 1 sat igrajući video igre i pola sata komunicirajući putem interneta.

Podaci za više od 5.000 te dece su ponovo analizirani dve godine kasnije. U tom periodu, kod onih koji su prijavili da igraju video igre više od proseka, uočeno je poboljšanje rezultata na testovima kognitivnih sposobnosti.

Poboljšanje se ogledalo u zadacima koji su uključivali razumevanje pročitanog, vizuelno-prostornu obradu informacija, kao i testove memorije, fleksibilnog razmišljanja i samokontrole.

Iako je važno napomenuti da je istraživanje sprovedeno samo na deci iz SAD-a i da nije pravilo razliku između vrsta igara (mobilne ili konzolne), rezultati pružaju uvid u vezu između igranja igrica i kognitivnog razvoja. Studija potvrđuje da inteligencija nije fiksna i nepromenljiva osobina s kojom se rađamo.

„Naši rezultati podržavaju tvrdnju da vreme pred ekranom generalno ne narušava kognitivne sposobnosti dece i da igranje video igara može imati pozitivne efekte“, rekao je neurolog Torkel Klingberg sa Karolinska instituta u Švedskoj 2022. godine, kada je studija objavljena.

Istraživači ističu da ovo nije prvo istraživanje koje sugeriše povezanost između igranja igrica i razvoja kognitivnih sposobnosti. Takođe, postoje i drugi potencijalni benefiti video igara. Međutim, prethodne studije imale su ograničenja poput malih uzoraka, različitih metodoloških pristupa i nedovoljnog razmatranja genetskih i socioekonomskih faktora, što je ova studija pokušala da prevaziđe.

Sve ovo ukazuje na to da postoji mnogo faktora koji utiču na razvoj inteligencije i da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se bolje razumelo kako različiti oblici vremena pred ekranom utiču na naš mozak i navike.

„Nismo ispitivali efekte vremena pred ekranom na fizičku aktivnost, san, opšte blagostanje ili školski uspeh, tako da ne možemo donositi zaključke o tim aspektima“, dodao je Klingberg.

„Sledeći korak u našem istraživanju biće analiza drugih faktora životne sredine i njihovog uticaja na razvoj mozga u detinjstvu.“

Studija je objavljena u časopisu Scientific Reports.