Otkriće je značajno za razumevanje evolutivnih procesa, ali i za potencijalnu laboratorijsku proizvodnju sintetičkog psilocibina.

Studiju je sprovela grupa naučnika sa Univerziteta Fridrih Šiler u Jeni (Nemačka) i Univerziteta u Insbruku (Austrija). Oni su se nadovezali na ranija istraživanja u kojima je psilocibin pronađen kod gljiva iz roda Inocybe (poznatih kao „fiber cap“), iako te gljive nemaju gene koje koriste Psilocybe vrste da bi ga proizvele.

„Bilo je kao da gledamo dve različite radionice koje na kraju prave isti proizvod“, objašnjava mikrobiolog Tim Schäfer sa Univerziteta Fridrih Šiler.

Dva puta do istog molekula

Pomoću modela proteina istraživači su utvrdili niz hemijskih reakcija koje vode ka sintezi psilocibina. Pošto su Psilocybe i Inocybe u potpuno različitim porodicama gljiva, jasno je da su nezavisno evoluirale sopstvene mehanizme za proizvodnju ovog jedinjenja.

Zašto se to desilo, i dalje je otvoreno pitanje. Psilocybe gljive rastu na raspadajućem drvetu, dok Inocybe rastu u simbiozi sa živim drvećem. Ipak, obe su razvile plodna tela bogata psilocibinom. Jedna od pretpostavki je da molekul služi kao zaštita od predatora.

„Pravi odgovor je: ne znamo“, kaže mikrobiolog Dirk Hoffmeister sa Univerziteta Fridrih Šiler. „Priroda ništa ne radi bez razloga. Mora postojati evolutivna prednost, ali još uvek nismo sigurni koja.“

Psilocibin i medicina

Kod ljudi se psilocibin u organizmu pretvara u psilocin, spoj koji menja moždane funkcije i utiče na percepciju vremena, prostora i sebe samog.

Najnovija istraživanja pokazuju da psilocibin može imati terapeutski potencijal, naročito u lečenju depresije otporne na standardne terapije, kao i kod posledica traumatskih povreda glave. Takođe su pronađena svojstva koja mogu produžiti životni vek pojedinih ljudskih ćelija. Ipak, visoke doze mogu izazvati preopterećenje mozga i ozbiljne posledice.

Otkrivanje novog prirodnog puta biosinteze psilocibina moglo bi pomoći razvoju efikasnijih metoda laboratorijske proizvodnje i ispitivanja njegovog medicinskog potencijala.

„Ovo istraživanje odnosi se na biosintezu molekula koji ima veoma dugu istoriju u ljudskoj kulturi“, naglašava Hoffmeister. „Psilocibin ne samo da izaziva psihodelična iskustva, već se smatra i obećavajućim aktivnim sastojkom u lečenju terapijski otporne depresije.“

Studija je objavljena u časopisu Angewandte Chemie International Edition.