Nova studija sugeriše da odgovor na ovo pitanje možda leži u sećanjima - tačnije, u pozitivnim sećanjima.

Šta se dešava u telu muzičara

Muzičari nastupaju pod velikim pritiskom. Mala promena raspoloženja publike, ponašanje kolega ili čak veličina prostora može ih izbaciti iz takta.

Emocije su duboko povezane sa radom nervnog sistema, naročito autonomnog nervnog sistema (ANS), koji reguliše rad srca, disanje i druge funkcije.

U okviru njega, simpatetički nervni sistem (SNS) aktivira se kad smo pod stresom i izaziva osećaj „bori se ili beži“.

Interesantno, neka istraživanja su pokazala da mala doza aktivacije SNS-a - malo stresa, zapravo može pomoći muzičkoj izvedbi, ali mehanizmi nisu bili jasni.

Sećanja i muzička izvedba

Studiju je vodio tim sa Keio Univerziteta u Japanu, na čelu sa saksofonistkinjom i doktorandom Aiko Watanabe.

U istraživanju je učestvovalo 36 profesionalnih klasičnih muzičara duvačkih instrumenata, uključujući trombon, flautu i rog.

Pre izvođenja petominutnog komada, učesnici su uradili jedno od tri: prisetili se pozitivnog sećanja, negativnog sećanja ili ničega posebnog.

Tokom faze prisećanja, istraživači su pratili rad srca muzičara pomoću EKG-a, što je omogućilo praćenje aktivnosti SNS-a. Nakon toga, svi su izveli isti muzički komad.

Evaluacija nastupa

Istraživači su koristili subjektivnu i objektivnu evaluaciju.

Subjektivna: izvođači su sami ocenili svoj nastup.

Objektivna: učesnici su ocenili nastupe drugih muzičara.

Fokus je bio na tri faktora: valencija (pozitivna ili negativna osećanja), uzbuđenost (koliko su energizovani osećali), i postignuće u nastupu.

Pozitivna sećanja donose bolje rezultate

Muzičari koji su se prisetili pozitivnih sećanja postigli su bolje rezultate u svim kategorijama – bolja valencija, veća uzbuđenost i jače ocene nastupa. Njihova tela su takođe pokazala veće promene u SNS aktivnosti.

Ovo sugeriše da su muzičari iz grupe sa pozitivnim sećanjima imali aktivniji nervni sistem, ali na način koji im je pomagao, a ne odmagao.

„Važno nije samo fiziološko uzbuđenje, već kako muzičari tumače i regulišu svoje stanje“, rekao je dr Shinya Fujii, vođa istraživanja. „Prisjećanje pozitivnih sećanja je efikasna strategija za takvu pozitivnu interpretaciju.“

Drugim rečima, nije važno samo da li ti srce ubrzano kuca, već šta taj ubrzani rad srca znači za vas. Ako osećate anksioznost, možete se ukočiti; ako se osećate spremno, možete nastupati sjajno.

Muzičari mogu pretvoriti stres u snagu

Ovi nalazi otvaraju praktične mogućnosti za muzičare. Umesto da pokušavaju da izbegnu stres, mogu da treniraju kako da ga tumače i usmere u svoju korist. Prisjećanje pozitivnih nastupa može nervoznu energiju pretvoriti u samopouzdanje i kreativnost.

Ova tehnika nije korisna samo za profesionalce. Muzički nastavnici mogu je primeniti i kod učenika, posebno kod onih koji se bore sa tremom. Navika prisjećanja pozitivnih sećanja može pomoći mladim izvođačima da steknu samopouzdanje i razviju zdravije reakcije na visok pritisak.

„Ovi nalazi ističu važnost individualnog tumačenja fiziološkog uzbuđenja u situacijama visokog pritiska“, rekla je Watanabe. „Slične strategije mogu koristiti i sportisti, govornici i drugi izvođači.“

Širi značaj

Tim veruje da bi dalja istraživanja mogla pomoći u izradi trening sistema koji smanjuju anksioznost i podržavaju emocionalno zdravlje, ne samo u muzici, već i u svim oblastima gde „spotlight“ može biti previše intenzivan.

Studija je objavljena u časopisu Frontiers in Psychology.