Kako mozak bira koje uspomene ostaju?
Sećate li se gde ste bili i šta ste radili neposredno pre nego što ste čuli neku iznenađujuću vest? Ili sitnog detalja sa dana koji je bio potpuno običan, sve dok se nešto veliko nije dogodilo? Naučnici kažu da to nije slučajnost, već način na koji naš mozak funkcioniše.
30-09-2025
|12:46
|Autor / Izvor: Naxi media, Earth.com
Novo istraživanje sa Bostonskog univerziteta pokazuje da je mozak selektivniji nego što mislimo i da ne pamti samo velike događaje. Ponekad snažne emocije vezane za neki trenutak učine da i sitni detalji, koji bi inače prošli nezapaženo, postanu deo trajne uspomene.
Mozak pamti ono što je važno
Ne ostaje svaka scena u našem sećanju. Ali kada doživimo nešto snažno, iznenađenje, radost ili emocionalni šok - mozak menja pravila igre. Tako, na primer, nije neobično da pored dobitka na lutriji zapamtimo i koja je pesma svirala ili šta smo upravo jeli.
Kako se donosi odluka šta ostaje u pamćenju
Istraživači su sproveli deset eksperimenata sa skoro 650 učesnika. Pokazivali su im slike od kojih su neke bile povezane sa nagradom, a zatim su sutradan proveravali koliko toga pamte. Rezultat: mozak ne beleži sve mehanički, već bira. Veliki, emotivni događaji deluju kao sidra – oni ne samo da ostaju u sećanju, već „povlače“ i druge detalje koji su im slični i vremenski bliski.
Male uspomene oko velikih trenutaka
Studija je pokazala da se događaji posle snažnog emotivnog trenutka češće pamte, dok se oni pre pamte samo ako imaju neku sličnost ili poveznicu sa samim događajem. Dakle, nije presudan samo trenutak u vremenu, već i kontekst, atmosfera ili tema.
Kada emocija postane previše
Ipak, ako se u isto vreme dogodi više emotivno jakih trenutaka, efekat može da oslabi - mozak ne može svemu da da isti prioritet. On se fokusira na krhke uspomene koje bi inače izbledele i jača ih ako se povežu sa snažnim događajem.
Primena u obrazovanju i medicini
Otkriće ne govori samo o tome kako pamtimo - već i o tome kako možemo da poboljšamo učenje ili da pomognemo ljudima da sačuvaju dragocene uspomene. Na primer, povezivanje emocionalno zanimljivog sadržaja sa teškim gradivom može pomoći učenicima da ga lakše zapamte. U klinikama, ova saznanja bi mogla da budu korisna starijim osobama ili onima koji imaju poteškoće sa pamćenjem, pa čak i u radu sa traumatičnim sećanjima.
Sećanje je selektivno
Iako ne možemo da biramo šta ćemo pamtiti, jasno je da mozak funkcioniše kao pažljiv urednik zadržava ono što se čini važnim, a ostalo pušta da izblede. Zato ponekad ostaju urezani i naizgled nebitni detalji, samo zato što su bili deo velikog emotivnog trenutka.
