Do sada se smatralo da je proces domestikacije mačke započeo kada su divlje mačke počele da se zadržavaju oko prvih zemljoradničkih sela, pre više od 9.000 godina. Pošto su zalihe žita privlačile glodare, severnoafričke divlje mačke (Felis lybica) počele su da ih love, što je dovelo do obostrano korisne veze koja je vremenom prerastala u pripitomljavanje.

Ali taj model sada je ozbiljno doveden u pitanje.

„Često se kaže da je divlji predak domaće mačke – severnoafrička divlja mačka – pripitomljen tokom neolita“, izjavio je dr Šon Doerti, arheološki naučnik sa Univerziteta u Ekseteru i glavni autor prve studije, za BBC Science Focus.

„Naše istraživanje dovodi tu priču u pitanje, analizirajući dostupne osteološke (kostne), genetske i ikonografske dokaze. Smatramo da je pripitomljavanje mačaka počelo u Egiptu negde između drugog i prvog milenijuma pre nove ere.“

Doertijev tim koristio je zooarheološku analizu, genetiku i radiokarbonsko datiranje kako bi ponovo procenio ostatke mačaka s arheoloških nalazišta širom Evrope i severne Afrike, od davnih vremena do savremenog doba. Kosti iz jednog neolitskog sela na Kipru, za koje se verovalo da svedoče o ranoj domestikaciji, ispostavile su se kao sličnije divljim mačkama.

Neke ranije greške u datiranju mogu se objasniti time što su mačje kosti sitne i lako se pomeraju kroz slojeve zemljišta, objasnio je Doerti.

„Zato smo koristili radiokarbonsko datiranje kako bismo precizirali starost. I ono je pokazalo da su neke kosti znatno novije nego što se mislilo.“

Sve ovo ukazuje da je pripitomljavanje mačaka zapravo mnogo novijeg datuma nego što se dosad verovalo.

Istraživači tvrde da je, iako je borba protiv glodara svakako igrala ulogu, religija možda bila presudniji faktor. U Egiptu su mačke postale svete životinje povezane s boginjom Bastet, i milioni su uzgajani radi žrtvovanja.

„Veza između domaćih mačaka i egipatske boginje Bastet dostiže vrhunac u 1. milenijumu pre nove ere“, kaže Doerti.

„U hramovima posvećenim njoj pronađeni su milioni mumificiranih mačaka. Toliko mnogo da su ih u viktorijansko doba u ogromnim količinama donosili u Britaniju da bi ih mlevene koristili kao đubrivo.“

U tom procesu, dok su se uzgajali milioni mačaka za ritualna ubistva, počele su da se biraju osobine koje ih čine pitomijima – i tako je, malo-pomalo, nastala domaća mačka. Šarmantno, zar ne?

Druga, genomska studija – u kojoj je Doerti takođe bio koautor – analizirala je 87 starih i savremenih genoma mačaka i nije pronašla dokaze da su domaće mačke stigle u Evropu s neolitskim zemljoradnicima. Umesto toga, stigle su tek u poslednjih 2.000 godina – najverovatnije iz severne Afrike.

„Mislim da to pokazuje da bliskost između ljudi i mačaka ne proizlazi iz dužine njihove međusobne istorije, kao što je slučaj sa psima“, zaključuje Doerti.

A s obzirom na to zbog čega su ljudi uopšte počeli da ih pripitomljavaju, ne čudi što se mačke i danas ponašaju kao da su božanstva.

Obe studije su trenutno u statusu preprinta i još čekaju zvaničnu stručnu recenziju.