Društveno kompleksne životinje često razvijaju i složenije oblike komunikacije. Na primer, šimpanze koriste pokrete i glasove, dok slonovi komuniciraju dodirom i dubokim zvucima niskih frekvencija.

Tako i delfini vrste Tursiops truncatus, poznatiji kao obični delfini, žive u složenim društvima. Svaki pojedinac ima mali broj bliskih odnosa i širu mrežu labavijih veza – vrlo slično našim društvenim mrežama. Održavanje tih odnosa zahteva stalnu komunikaciju.

Već je poznato da delfini koriste tzv. potpisne zvižduke, jedinstvene zvuke koji im služe kao identifikacija. Međutim, novo istraživanje pokazuje da ti zvižduci možda kriju mnogo više informacija nego što se ranije mislilo.

Zvuk koji otkriva – ali i skriva

Delfini komuniciraju pomoću različitih zvukova, uključujući impulsivne „rafale“ i zvižduke. Zvižduke delimo u dve grupe: potpisne (jedinstvene za svakog delfina) i ostale.

Potpisni zvižduci imaju specifičan obrazac frekvencija i funkcionišu kao lična zvučna oznaka. Delfini ih razvijaju još kao mladunci i zadržavaju ih ceo život. U društvenim interakcijama, čak do 30% zvižduka koje proizvedu može biti upravo taj njihov potpisni.

Međutim, iako su ovi zvižduci stabilni, postoje nijanse koje se menjaju od situacije do situacije. Ova promenljivost navela je istraživače da preispitaju da li potpisni zvižduci prenose još neke informacije – možda one koje se odnose na emocije, raspoloženje ili kontekst.

Istraživanje sa australijske obale

Tokom 2017. i 2018. godine, tim naučnika snimao je zvuke grupe indo-pacifičkih delfina (lat. Tursiops aduncus) u blizini ostrva Moreton, kod australijskog letovališta Tangaluma.

Prikupljen je veliki broj potpisnih zvižduka od istih jedinki, a dodatno je upoređen i materijal snimljen 15 godina ranije.

Pokazalo se da su obrasci frekvencija ostali veoma stabilni tokom godina, ali da ipak postoji izvesna doza varijacije – i da je ona konzistentna kroz vreme. Ovo ukazuje na mogućnost da zvižduci sadrže informacije i izvan same identifikacije – poput emocionalnih signala ili situacionih poruka.

Zanimljivo je i to da su mužjaci pokazali veću varijaciju u zvižducima nego ženke, što bi moglo biti povezano sa njihovim različitim društvenim ulogama i načinima povezivanja.

Takođe je uočen jedan specifičan zvižduk koji se delio među više delfina, što potvrđuje novija saznanja da delfini pored ličnih mogu imati i zajedničke „grupne zvižduke“.

Lice koje se čuje - Šta sve ovo znači?

Najpre, potpisni zvižduci su verovatno znatno svestraniji nego što se ranije mislilo. Pored identifikacije, mogu sadržati dodatne informacije skrivene u svojim zvučnim obrascima i strukturi.

Drugo, iako delfini uče svoje zvižduke kao što mi dobijamo imena, po načinu na koji prenose informacije oni više podsećaju na ljudska lica.

Naše lice otkriva ko smo zahvaljujući trajnim crtama, ali istovremeno izražava emocije i trenutna stanja kroz izraze – baš kao što i potpisni zvižduci kombinuju postojanost i promenljivost u svom „informacionom paketu“.

Kada more utihne

Razumevanje komunikacije delfina pomaže nam da shvatimo izazove sa kojima se suočavaju u svetu sve više pod uticajem ljudi.

Jedan od tih izazova je zagađenje bukom u okeanima. Iako se o tome govori među naučnicima, javnost retko razmišlja o tome.

Za ljude, buka može biti samo neprijatna, ali i dalje možemo funkcionisati. Za delfine, buka od brodova ima isti efekat kao kada bi nama neko zamutio vid. Zamislite da morate da plovite kroz život bez mogućnosti da vidite lica ljudi oko sebe – da ne možete da ih prepoznate, procenite kako se osećaju, ili shvatite kako reaguju na vas.

Zato razmišljanje o potpisnim zvižducima kao o „zvučnim licima“ može pomoći da bolje razumemo svet iz njihove perspektive – i zašto je očuvanje njihove tišine od presudnog značaja.