Ranoranioci ili noćne ptice? Naučnici objašnjavaju ko je srećniji

Da li zavidite onim ljudima koji ujutru lako ustaju iz kreveta i dan započinju puni energije? Ili ste možda vi među njima? 

Brojni tekstovi tvrde da bi nas samo sat ranijeg buđenja učinio daleko produktivnijima, gotovo poput najuspešnijih preduzetnika.

Ako ste noćna ptica koja voli da ostane budna do kasno i da ujutru duže ostane u krevetu, verovatno se nadate da to nije baš tako. Ipak, istraživanja u okviru psihologije „hronotipova“ uglavnom potvrđuju sliku o ranoraniocima kao organizovanijim i često zadovoljnijim ljudima, ali stvarnost je, kao i uvek, nešto složenija.

Važno je znati da većina ljudi — oko 60% ne pripada nijednoj navedenoj kategoriji, već se nalazi negde između ta dva tipa.

Hronotip ne određuje samo kada idete na spavanje i kada se budite, već i kada funkcionišete najbolje. Oni koji su navikli da ustaju rano su najproduktivnije ujutru, dok noćne ptice bolje rade kasnije tokom dana ili uveče, što može biti prednost u određenim zanimanjima sa noćnim smenama.

Uopšteno gledano, žene češće pripadaju jutarnjem tipu, dok su muškarci češće ostaju budni do kasno. Godine takođe igraju ulogu — u adolescenciji se češće razvija „noćni“ ritam, dok sa godinama ljudi postaju jutarnji tip.

Kada je u pitanju sreća, brojna istraživanja pokazuju da su jutarnji tipovi u proseku zadovoljniji životom.

Na primer, studija sprovedena na Univerzitetu Dokuz Eylul u Turskoj pokazala je da studenti koji preferiraju rano ustajanje imaju više rezultate na testovima sreće. Slični nalazi dobijeni su i kod starijih osoba, gde se rano ustajanje iz kreveta povezuje sa većim životnim zadovoljstvom i boljim mentalnim zdravljem.

S druge strane, noćne ptice češće imaju simptome depresije, sezonskih poremećaja raspoloženja, iako deo objašnjenja može biti i u lošijem snu ili poremećenom ritmu spavanja.

Neka istraživanja ukazuju da jutarnji tipovi bolje regulišu emocije i imaju pozitivniji odnos prema vremenu.

Ipak, hronotip nije fiksan. On je delimično povezan sa ličnošću — jutarnji tipovi su često savesniji i disciplinovaniji, dok su noćni tipovi češće otvoreniji i ekstrovertniji. Takođe ne bi trebalo da zanemarimo ni ostale faktore, jer na nas utiču i genetika, okruženje i životne navike.

Dobra vest je da se ritam može delimično promeniti. Saveti uključuju ranije odlazak na spavanje, izbegavanje ekrana uveče i stvaranje prijatnih jutarnjih rutina koje motivišu buđenje.

Međutim, promene hronotipa same po sebi ne garantuju veću sreću — jer odnos ide i u drugom pravcu: ljudi koji su zadovoljniji životom lakše uspostavljaju zdraviji ritam spavanja.

Na kraju, možda ključ nije u tome da li ste „ranoranilac“ ili „noćna ptica“, već koliko ste u skladu sa sobom i svojim životom.