Ekspert za ponašanje i govor tela, dr Lillian Glass, objašnjava na koje znake treba da obratite pažnju ako sumnjate da vam neko ne govori istinu. Ključ je u izrazu lica, govoru tela i načinu na koji osoba govori.

Naše društvo veliča konstantnu akciju. Ponosno nosimo etiketu "radoholičar" kao orden. Hvalimo se pretrpanim rasporedima, kao da time dokazujemo koliko smo uspešni. Penjemo se uz metaforične karijerne lestvice, guramo kroz besane noći i dane uz pomoć kofeina, sve u ime napretka, ostvarenja ciljeva i dosezanja mesta na kom ćemo konačno biti srećni — mesta na kom ćemo jednog dana moći da uspemo.

Izazovni periodi u životu – bilo da se odnose na zdravlje, finansije, posao, porodične odnose ili ljubav – sastavni su deo ljudskog iskustva. Kao što za kišne dane pripremamo čizme i kišobran, jednako je važno da imamo unutrašnje alate koji nam mogu pomoći da se nosimo sa emotivnim i životnim „olujama“. U nastavku vam donosimo sedam korisnih praksi koje mogu doprineti vašem procesu isceljenja.

Usamljenost je danas sveprisutna pojava, a jedan od najčešćih saveta za one koji je osećaju glasi: „Izađi među ljude.“ Ali šta ako upravo kontakt s drugima izazove osećaj usamljenosti? Ako ste se ikada vratili kući nakon druženja i osetili tugu ili prazninu, možda ste iskusili tzv. kontrastnu usamljenost. Ovaj fenomen, poznat i kao post-socijalna usamljenost, zapravo nije redak. Razumevanje zašto do nje dolazi i kako se nositi s tim osećajem može vam pomoći da prepoznate koje vrste socijalnih kontakata vam zaista prijaju i time smanjite verovatnoću da se opet tako osećate.

Iako je početkom godine malo ko mogao da nasluti njen trijumf, dolaskom proleća butter yellow—nežna, puterasto žuta nijansa—bukvalno je planula na modnoj sceni. U trenutku kada su svi očekivali da će nijansa Mocha Mousse, zvanično proglašena od strane kompanije Pantone za boju 2025. godine, dominirati sezonama, butter yellow je tiho, ali sigurno preuzela tron.

Američki psiholog Mark Trawers, u tekstu za CNBC, ukazuje na to da pojedine rečenice koje izgovaramo u afektu mogu imati dugoročne posledice po partnerski odnos. Jedna od njih, kako kaže, „štetnija je nego što mislite“.

„Nemam šta da obučem“ – rečenica koju je gotovo svaka žena izgovorila bar jednom u životu. Da li je to preterivanje ili ne, ostaje otvoreno pitanje, ali činjenica je da odabir garderobe ženama uzima vreme, energiju i strpljenje – i to ne malo. Prema pisanju Daily Mail-a, prosečna žena tokom života potroši oko šest meseci samo odlučujući šta da obuče.

Ovi obrasci ponašanja često se pojavljuju kada osoba zanemaruje svoje unutrašnje potrebe. Preventiva je najbolji lek. Istraživanja pokazuju da je za očuvanje emocionalnog zdravlja ključno da brinemo o sebi: da zadovoljavamo osnovne potrebe, bavimo se aktivnostima koje nas ispunjavaju i praktikujemo svesnost (mindfulness).

Ove sezone u modi dominiraju jednostavnost, vintage estetika i boho stil, koji se savršeno uklapaju u potrebu za udobnošću i prirodnim izgledom. Naglasak je na nežnim, pastelnim tonovima. Maksi krojevi su posebno aktuelni, dok asimetrija unosi dozu dinamike u celokupan izgled. Ako ste ljubitelj čipke ove sezone takođe nećete pogrešiti... Ukratko, sezona pred nama donosi spoj nostalgije, lakoće i ženstvenosti.

Psiholozi već decenijama proučavaju šta čini jednu vezu kvalitetnom i dugotrajnom. Pokazalo se da presudnu ulogu ne igraju ličnosti partnera, već način na koji svaki od njih procenjuje koliko je onaj drugi zadovoljan. Drugim rečima – ono što održava vezu nije ono kakvi su partneri, već kako se međusobno osećaju.

Društvena vrednost pojedinca najčešće se meri uticajem koji ima na druge. Stručnjaci ističu da nije reč o nečemu što je urođeno, već o veštinama koje se razvijaju vremenom. Biti osoba koju drugi cene i vole znači znati kako se povezati s ljudima na pravi način.

Iako je čovečanstvo ostvarilo neverovatne podvige tokom svoje kratke istorije, mnogi ljudi i dalje imaju poteškoća da se zaista osećaju – srećno. Potraga za srećom stara je koliko i civilizacija. Generacije i generacije ljudi promišljale su o tome šta ih čini zadovoljnim, a u savremenom dobu psiholozi pokušavaju da sreću izmere i podstaknu u širokim razmerama, kao deo javnog zdravlja – primer za to je "Izveštaj o svetskoj sreći".