Pre samo nekoliko decenija, pominjanje "dinosaurusa sa perjem" među naučnicima izazvalo bi čudne poglede. Ipak, sada je opštepoznato da su mnoge vrste dinosaurusa evoluirale perje, jer su arheolozi otkrili desetine dinosaurusa prekrivenih perjem ili strukturalno sličnim pokrovima tela.

Rotacija Zemlje usporava još od njenog nastanka pre oko 4,5 milijardi godina, a dani na našoj planeti postaju sve duži. Iako su te promene gotovo neprimetne na ljudskoj vremenskoj skali, tokom milijardi godina imale su značajne posledice – uključujući i pojavu kiseonika u Zemljinoj atmosferi, pokazuje istraživanje objavljeno 2021. godine.

Procena vrednosti umetničkih dela je složen proces koji uključuje analizu različitih faktora koji utiču na varijacije u cenama. Umetnička dela su po prirodi heterogena i razlikuju se prema starosti umetnika, veličini dela, tehnici, žanru, poreklu, kao i pominjanjima u literaturi ili izlaganjima na izložbama.

Po prvi put, moguće je da su ljudi ugledali deo spektra boja koji se inače nalazi izvan granica naše percepcije – uključujući „plavo-zelenu boju neviđene zasićenosti“.

Mnogi od nas veruju da smo gospodari sopstvene sudbine, ali nova istraživanja otkrivaju koliko naše ponašanje zavisi od gena.

Danas, 23. aprila obeležava se Svetski dan knjige i autorskih prava.

Dan planete Zemlje naziv je za dva različita praznika koja se svake godine obeležavaju u proleće, uglavnom na severnoj hemisferi. Oba datuma imaju isti cilj – da povećaju svest ljudi o ugroženosti životne sredine i da uključe što širu javnost u njeno očuvanje.

Mozak je jedan od najistraživanijih ljudskih organa o čijem funkcionisanju ipak još uvek ne znamo dovoljno, a pitanje je da li ćemo ikada moći da kažemo da smo otkrili sve njegove "tajne", ali su naučnici već opisali nekoliko načina na koje nas mozak može – prevariti.

Dugo se smatralo da je sposobnost prepoznavanja geometrijskih oblika – kao što su simetrija, pravi uglovi i paralelne linije – isključivo ljudska osobina. Ali novo istraživanje pokazuje da u tome nismo sami.

Prema dr Markusu Ploesseru, stručnjaku za integrativnu medicinu u Open Mind Health-u sa fokusom na dugovečnost i spavanje, „kofeinsko dremanje“ traje oko 20 minuta, piše Huffpost. „Ideja je da, kada se probudite, kofein počne da deluje, pojačavajući osvežavajući efekat dremke“, objašnjava Ploesser. „Pristalice tvrde da ova kombinacija može povećati energiju i budnost efikasnije nego samo popodnevna dremka ili kafa.“

Gorka gljiva iz roda Amaropostia stiptica verovatno se ne nalazi na tezgi vaše lokalne pijace – i to s dobrim razlogom: njen ukus je, jednostavno rečeno, užasan.

Ovaj dan slavi radost koju ljubimci donose u naše živote i podstiče ljude da doprinesu smanjenju broja napuštenih životinja u skloništima. Zbližavanje ljudi i životinja doprinosi lepšem i srećnijem svetu.