Zašto uopšte slavimo Dan krofni?

Pored toga što su omiljena poslastica, krofne imaju i istorijski značaj. Tokom Prvog svetskog rata, američki vojni lekar Morgan Pet podelio je ranjenim vojnicima osam desetina krofni kako bi im podigao moral. To se toliko dopalo vojskovođi Semjuelu Džeriju, da je pokrenuo prikupljanje sredstava za nastavak akcije. Ubrzo se uključila i Armija spasa, koja je poslala 250 volonterki u Francusku da otvore centre za druženje i pomoć vojnicima. U tim prostorima, poznatim kao „kolibe krofni“, svakodnevno se delilo i po 300 krofni i 700 kafa.

Većinu volonterki činile su žene, koje su vojnici nazvali – „Dame za krofne“ (engl. Doughnut Dollies). U znak zahvalnosti i sećanja, 1938. godine ustanovljen je Nacionalni dan krofni, koji se i danas koristi za podršku humanitarnim ciljevima.

Kratka istorija krofne

Poreklo krofne nije do kraja razjašnjeno, ali se zna da su se u obliku koji danas poznajemo pojavile u Sjedinjenim Američkim Državama sredinom 19. veka. Prema legendi, Elizabet Gregori, majka jednog kapetana broda, pravila je prženo testo sa orasima u sredini – da se testo bolje ispeče i da pomogne mornarima da izbegnu skorbut. Nazvala ih je „dough-nuts“, što se kasnije skratilo u „donuts“.

Navodno je njen sin, Hanson Gregori, prvi probušio rupu u sredini – limenim poklopcem za biber – jer mu je smetao sirov deo u sredini. Tako je, kaže priča, rođena klasična krofna kakvu danas znamo.

Masovna proizvodnja počela je tek dvadesetih godina prošlog veka, kada je Adolf Levit konstruisao prvu mašinu za pravljenje krofni. Do 1934. krofne su postale simbol američke svakodnevice, a ljubav prema njima proširila se svetom.

Svetski dan krofni možete obeležiti tako što ćete uživati u omiljenoj krofni, napraviti ih sami ili ih podeliti s drugima!