U poslednjih 25 godina, broj poslatih pisama opao je za čak 90 odsto. Samo u protekloj godini, pad je iznosio dodatnih 30 procenata. Nekadašnjih 1,4 milijarde pisama godišnje sada se svelo na svega 110 miliona. Iako još uvek ima onih koji primaju račune, izveštaje banaka ili lokalne novine, većina Danaca je odavno prešla na elektronsku poštu i digitalne servise.

Oni koji su već kupili poštanske marke moći će da ih vrate i dobiju refundaciju, a PostNord će i dalje vršiti isporuke paketa. Ipak, pisma više neće biti deo svakodnevice.

Ovakva odluka nije doneta preko noći. Novim Zakonom o pošti iz 2024. godine dansko tržište otvara se privatnim operaterima, što je dovelo do naglog rasta cena slanja pisama. Direktor PostNord Danska, Kim Pedersen, izjavio je za lokalne medije: „Kada slanje pisma košta 29 danskih kruna (oko 3,90 evra), jasno je da će ljudi slati manje pisama.“

Iako 95 odsto građana koristi digitalnu poštu, oko 271.000 Danaca – uglavnom starijih osoba i onih iz udaljenih delova zemlje – i dalje se oslanja na tradicionalnu poštu, pa se strahuje da će upravo oni najviše osetiti posledice ove promene.

Danska nije jedina zemlja suočena s ovim izazovima. Nemačka pošta (Deutsche Post) najavila je ranije ove godine da planira da ukine čak 8.000 radnih mesta.

Deluje da je konačno došlo vreme da stavlimo tačku na jednu lepu, emotivnu i dugovečnu tradiciju. U mnogim zemljama sveta, poštansko sanduče nije bilo samo kutija za poštu, već simbol povezanosti među ljudima – mesta gde su stizale čestitke, ljubavna pisma, razglednice sa putovanja i lične poruke koje možda nikada neće moći da budu zamenjene.