Možda ćete se iznenaditi kad čujete da je zapravo najskuplja materija na svetu prah nazvan endoedarski fulereni na bazi atoma azota, čija cena iznosi 140 miliona dolara po gramu. Da, tačno ste pročitali.

Tim naučnika sa Univerziteta Oksford, koji radi u firmi Designer Carbon Materials, razvio je ovaj materijal 2015. godine. On bi mogao biti ključni sastojak za stvaranje izuzetno preciznih atomskih satova, koji bi mogli biti neuporedivo manji od tipičnih atomskih satova, koji obično zauzimaju veličinu sobe.

Atomski satovi su deo GPS sistema, a mogućnost izrade minijaturnih satova bi poboljšala ne samo smernice za rutu već i mogućnost autonomnih automobila, pošto bi tačnost ugrađenih atomskih satova mogla pomoći GPS sistemima da prate lokaciju automobila čak i tamo gde je GPS signal slab, na primer kroz tunele, što bi učinilo daljinsku vožnju mnogo bezbednijom.

Materijal je u osnovi minijaturni kavez atoma ugljenika, sa atomom azota unutra, a firma računa da bi u budućnosti svi naši pametni telefoni mogli sadržavati mini atomske satove. Prvi put otkriveni 1985., endoedarski fulereni nastaju zatvaranjem atoma (ne nužno azota) u kavez od 60 atoma ugljenika.

U ovim strukturama, atomi ugljenika su organizovani na način sličan aranžmanu vrhova fudbalske lopte, što ih čini poznatim kao "bucky balls". Ove zatvorene molekule pokazuju značajno poboljšana fizička i elektronska svojstva u poređenju sa standardnim molekulama.

Istraživanje ovog jednog od najskupljih materijala na planeti nije bilo jeftino. Naime, 2013. godine, Univerzitet Oksford zajedno sa dva partnera dobio je dotaciju od 1.5 miliona funti za istraživanje metoda proizvodnje koje bi omogućile "povećanje proizvodnje endoedarskih fulerena do nivoa gram".