Godinama su naučnici sumnjali da bi ova zvezda mogla da sakrije planete koje bi pomogle u boljem razumevanju formiranja planetarnih sistema.

Sada se čini da su dobili potvrdu. Nedavna posmatranja ukazuju na postojanje četiri minijaturne planete u orbiti Barnardove zvezde.

Svaka od njih ima masu između 20 i 30% mase Zemlje i kompletira orbitu oko svoje zvezde za samo nekoliko dana.

Ovo otkriće izazvalo je veliku pažnju jer potvrđuje napredak u detekciji manjih i teško uočljivih planeta.

"Ovo je zaista uzbudljivo otkriće – Barnardova zvezda je naš kosmički sused, a ipak znamo tako malo o njoj," rekao je Ritvik Basant, doktorand na Univerzitetu u Čikagu i prvi autor studije. "Ovo je prekretnica u preciznosti novih instrumenata u odnosu na prethodne generacije."

Barnardova zvezda – osnovne informacije

Barnardovu zvezdu je prvi put identifikovao astronom E. E. Barnard 1916. godine na Opservatoriji Jerkes. Od tada, naučnici je pomno prate.

Zvezda je stekla nadimak "veliki beli kit" jer su astronomi više puta verovali da su otkrili planete oko nje, ali su njihova otkrića kasnije bivala osporena. Međutim, novo istraživanje, objavljeno 11. marta u časopisu The Astrophysical Journal Letters, donosi čvrste dokaze.

Raniji instrumenti nisu bili dovoljno precizni, što je često dovodilo do kontradiktornih podataka. To je razlog zašto je Barnardova zvezda postala legendarna među planetarnim istraživačima, koji su povremeno mislili da imaju dokaz, ali su na kraju shvatili da su rezultati neodređeni.

Stručnjaci naglašavaju da je Barnardova zvezda najbliži jednostruki zvezdani sistem našem Suncu. Za poređenje, najbliži zvezdani sistem, Proksima Kentauri, sastoji se od tri zvezde koje su međusobno gravitaciono povezane.

Ova razlika je važna jer prisustvo više zvezda komplikuje način na koji planete mogu nastati. S druge strane, crveni patuljak poput Barnardove zvezde sa samo jednim pratećim telom može pružiti drugačije uslove za razvoj planeta.

Lov na planete pomoću MAROON-X instrumenta

Astronomi ne mogu direktno da vide male planete blizu sjajnih zvezda, ali mogu da posmatraju blage gravitacione uticaje koje planete imaju na svoju zvezdu.

Za ovo istraživanje korišćen je specijalizovani instrument MAROON-X, instaliran na teleskopu Gemini na Havajima, koji detektuje slaba osciliranja u svetlosnom signalu zvezde. Na taj način, naučnici su identifikovali tri planete u orbiti Barnardove zvezde.

Četvrta planeta je otkrivena kombinovanjem ovih podataka sa ranijim posmatranjima dobijenim instrumentom ESPRESSO u Čileu.

"Posmatrali smo u različitim noćnim terminima, na različitim mestima. Oni su u Čileu, mi smo na Havajima. Naši timovi nisu sarađivali, što nam daje dodatnu sigurnost da se ne radi o grešci u podacima," objasnio je Basant.

Karakteristike planeta oko Barnardove zvezde

Naučnici veruju da su novootkrivene planete male i stenovite, ali tačan sastav još uvek nije potvrđen.

Zbog ugla posmatranja sa Zemlje, ove planete ne prelaze ispred svoje zvezde, što otežava analize koje bi mogle otkriti da li su sastavljene od stena ili gasa. Ipak, orbite planeta su verovatno suviše blizu zvezdi da bi uslovi na njima bili pogodni za život.

"Radili smo intenzivno na ovim podacima krajem decembra i neprestano sam razmišljao o tome," rekao je profesor Džejkob Bin sa Univerziteta u Čikagu.

"Odjednom smo znali nešto što niko drugi nije znao o svemiru. Jedva smo čekali da ovu tajnu podelimo sa svetom," dodao je.

"Mnoga naša istraživanja su postepena, pa ponekad gubimo širu sliku," rekao je Bin. "Ali sada smo otkrili nešto što će čovečanstvo pamtiti zauvek. Taj osećaj otkrića je neverovatan."

Šta sledi?

Četiri planete Barnardove zvezde spadaju među najmanja nebeska tela ikada potvrđena pomoću tehnike radijalne brzine.

Većina do sada otkrivenih stenovitih egzoplaneta bila je veća od Zemlje, a među njima postoje određeni obrasci koji se ponavljaju širom galaksije.

Astronomi sada žele da istraže da li manje planete pokazuju različite hemijske sastave, što bi moglo da pruži uvid u procese njihovog formiranja.

Crveni patuljci, koji su najbrojniji tip zvezda u univerzumu, poznati su po svojoj intenzivnoj magnetnoj aktivnosti, što može uticati na formiranje planeta u njihovim sistemima.

Značaj otkrića planeta oko Barnardove zvezde

Razumevanje ovih procesa moglo bi otkriti koji tipovi zvezda najčešće imaju stabilne planetarne sisteme.

Neki istraživači se nadaju da bi ovo moglo pomoći u budućim potragama za životom, iako ove konkretne planete verovatno nisu nastanjive zbog ekstremnih uslova.

Naučnici će nastaviti da unapređuju metode istraživanja kako bi otkrili planete u tzv. naseljivim zonama – regijama gde bi voda mogla postojati u tečnom stanju. Svako poboljšanje teleskopa povećava šanse za nova, revolucionarna otkrića.

Celokupna studija objavljena je u časopisu The Astrophysical Journal Letters.