Ova pojava nije zarazna i može se javiti bilo gde – na rukama, licu, stopalima, u ustima, pa čak i unutar nosa, ušiju, očiju ili na intimnim regijama. Čak i dlake na zahvaćenim mestima mogu pobeliti. Iako pogađa oko 1,4% odraslih u SAD, o vitiligu se i dalje malo zna, pa često izaziva zbunjenost ili nelagodu kod onih koji se sa njim susretnu – bilo lično, bilo u nečijem društvu.

Do pojave vitiliga dolazi kada melanociti, ćelije koje proizvode pigment melanin, prestanu da funkcionišu. Tačan uzrok nije poznat, ali stručnjaci najčešće govore o autoimunom poremećaju – stanju u kojem telo napada sopstvene ćelije. Neretko se vitiligo javlja zajedno s drugim autoimunim bolestima, poput štitaste žlezde, dijabetesa tip 1, lupusa ili psorijaze.

Simptomi variraju – od manjih belih fleka koje ostaju nepromenjene, do simetričnih mrlja po celom telu, pa sve do skoro potpunog gubitka pigmenta. Postoje različiti oblici bolesti – segmentalni, nesegmentalni, mukozni i ređe varijante koje se zadržavaju na tačkama, folikulima dlake ili samo na sluzokožama.

Lečenje vitiliga ne podrazumeva “brisanje” simptoma, već postepeno vraćanje boje kože – ili u nekim slučajevima, depigmentaciju ostatka tela kako bi se postigao ujednačen ten. Na raspolaganju su razne terapije: kreme na bazi kortikosteroida, imunomodulatori, svetlosna terapija (PUVA, UVB), eksajmer laser, pa čak i transplantacija melanocita ili presađivanje kože. Kod težih slučajeva, lekari mogu predložiti depigmentaciju zdravih delova kože – proces koji traje, ali daje trajne rezultate.

Ipak, rezultati lečenja se ne vide preko noći – ponekad je potrebno i do tri meseca da bi se uočile promene. Zbog toga je podrška izuzetno važna. I to ne samo u medicinskom smislu. Psihološki efekti vitiliga mogu biti teški – studije pokazuju da više od pola obolelih oseća uticaj bolesti na samopouzdanje, odnose s ljudima, pa čak i mentalno zdravlje. Kod dece i adolescenata to može biti posebno izraženo.

U svakodnevici, zaštita od sunca postaje obavezna – kreme sa SPF 30+, nošenje odeće koja pokriva kožu, kao i korišćenje šminke ili samopotamnjivača za ujednačen izgled. Nije retkost da se oboleli okreću umetnosti, aktivizmu ili zajednicama koje dele iskustva – baš kao što to čini poznata manekenka Vini Harlou, koja je postala simbol vidljivosti i prihvatanja različitosti.

Vitiligo nije opasan po život, ali može promeniti način na koji ga doživljavamo. Razgovor sa dermatologom je prvi korak, a podrška i razumevanje su oni koji čine najduži put – lakšim. Jer dok koža gubi boju, ljudska vrednost ostaje ista – ili postaje još vidljivija.