Uloga joda u organizmu

Jod je esencijalni mineral koji telo koristi za proizvodnju hormona štitaste žlezde. Štitasta žlezda, koja se nalazi u prednjem delu vrata, oslobađa hormone u krvotok, a oni regulišu potrošnju energije, telesnu temperaturu i funkciju organa. U trudnoći, jod i hormoni štitaste žlezde su ključni za pravilan razvoj bebinog mozga i kostiju. Nedostatak joda u trudnoći može izazvati ozbiljne komplikacije.

Kako unosimo jod?

Telo ne može da proizvodi jod samo, pa ga moramo unositi putem ishrane. Jod se može uneti na sledeće načine:

Prirodni izvori: morske alge, škampi, riba i drugi morski plodovi.

Mlečni proizvodi: mleko, jogurt i sir - često sadrže dodat jod.

Jodirana so: dodavanje joda u kuhinjsku so uvedeno je 1924. godine i značajno je smanjilo učestalost deficita.

Dodaci ishrani: multivitamini često sadrže jod, posebno prenatalni suplementi.

Ko je u riziku od nedostatka joda?

Iako je generalno retka pojava, u nekim delovima sveta nedostatak joda je i dalje čest. Najugroženije su sledeće grupe:

Osobe koje ne koriste jodiranu so - više od 10% svetske populacije nema pristup jodiranoj soli.

Ljudi koji žive daleko od mora ili na velikim nadmorskim visinama, zemljište u tim oblastima sadrži vrlo malo joda.

Vegani i osobe koje ne konzumiraju ribu ili mlečne proizvode.

Trudnice - njima je potrebno oko 50% više joda zbog potreba fetusa.

Koje komplikacije može izazvati nedostatak joda?

Ako telo ne dobija dovoljno joda, ne može da proizvodi dovoljno hormona štitaste žlezde, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

U trudnoći, nedostatak joda može izazvati:

Pobačaj

Mrtvorođenje

Urođene anomalije

Zastoj u rastu

Intelektualne teškoće

Kašnjenje u razvoju

U retkim slučajevima može doći do teškog oštećenja mozga kod novorođenčadi - stanja poznatog kao kretinizam (ili urođeni sindrom nedostatka joda), koje uključuje:

Teška fizička i mentalna zaostajanja

Gluvoću i nemogućnost govora

Jaku mišićnu napetost

Nizak rast

Simptomi nedostatka joda

Najraniji znak nedostatka joda je uvećana štitasta žlezda (guša). Kako pokušava da nadoknadi nedostatak hormona, žlezda raste, što može izazvati:

Gušenje

Poteškoće pri gutanju

Poremećaje disanja

Hipotireoza je najčešća posledica manjka joda - stanje u kojem štitasta žlezda proizvodi premalo hormona. To usporava metabolizam i izaziva:

Umor

Povećanje telesne težine

Netoleranciju na hladnoću

Ostali simptomi uključuju:

Neplodnost

Promuklost

Zbunjenost

Suvu, perutavu kožu

Grubu i proređenu kosu

Uzroci nedostatka joda

Glavni uzrok je nedovoljan unos joda putem ishrane. Iako je ovo retko, problem svakako može da se javi. Takođe, u nekim zemljama kuhinjska so nije obogaćena jodom.

Prevencija: kako sprečiti nedostatak joda?

Najefikasniji način prevencije je ishrana koja uključuje namirnice bogate jodom:

Riba (npr. bakalar i tunjevina)

Škampi, morske alge i drugi morski plodovi

Mleko, jogurt i sir

Korišćenje jodirane soli takođe igra ključnu ulogu. Međutim, većina industrijski prerađene hrane (konzerve, grickalice itd.) sadrži nejodiranu so, pa ne doprinosi unosu joda.

Ni druge vrste soli - poput morske, himalajske, košer soli ili fleur de sel ne sadrže jod.

Koliko joda nam je potrebno?

Preporučeni dnevni unos zavisi od uzrasta:

Odrasli: 150 mikrograma dnevno

Trudnice i dojilje: 250 mikrograma dnevno (putem prenatalnih suplemenata)

Napomena: nisu svi prenatalni vitamini obogaćeni jodom - obavezno proverite etiketu i konsultujte se sa lekarom ukoliko je potreban dodatni suplement joda.